Gost portala

Posebno mi je simpatično to neuništivo trabunjanje, savetodeljenje, postulatopostavljanje o srećnom životu.

Umrla Empatija, Bog da joj dušu prosti... Kako je umrla? Ubili je ljudi.

Neki se naprosto rode takvi, a neki to moraju da nauče da bivaju.

U ušima zvone reči.

Da li je ovaj grafit nastao da bi produbio razlike i pritajeno nepodnošenje između beogradskih domorodaca i onih koji su tu stigli naknadno ili je nevini i prividno naivniapel da svi treba da se spojimo u jednu vreću vrlina, mana, običaja, narečja i akcentovanja reči?

Samo uporne sreća služi. Ono što mi zovemo srećom, nagrada je za upornost.

Vazda je bilo impresivnije ponašati se kao gad, jer je, da parafraziram Tolstoja, moguće biti gad na bezbroj načina. Dobrota je beznadežno predvidiva.

Svi mi hoćemo da promenimo svet. Svi mi vidimo šta ne valja i šta je loše. Ali, nije li logično da, ako želimo da nas ljudi slede, da krenu sa nama u borbu za bolji, lepši, vedriji svet, da im prvo damo dobar primer?