Kratka priča

Noć sam proveo u slatkom, toplom i nežnom Anđelinom zagrljaju, isto kao i nekoliko prethodnih. Bili smo ona i ja u gro planu, a svet pretvoren u kulise, kao savršena scenografija za našu erotsku idilu.

Autor Milan Neđić

Naučio je brzo, ritam življenja uskladio je ne ubrzavajući i ne usporavajući. Sve može biti skladno. Sve može biti izbrisano ! I začudo uspavanom hodaču kroz prazninu prijalo je. Osetio se živ, baš kada je poverovao sumnji u sebi , da uskoro će se sve završiti.

Plesačica tanga, ritam je ubrzala. Spori ples sa čulnim dodirima nedodira, pretvorila je u hod koji je postao let, a ostao je tango. Mirisno čulan i jedva osetan.

Utom dođe i kraj školske godine.

Bila je sreda kada smo se raspustili, i za nas školarce, razumljivo, najsrećniji dan u godini. U našim mudrim i premudrim glavama već uveliko su se kovali planovi za još jedno dugo, toplo i ludo leto. I, dakako, bio je to razlog više da trio La Kampanela bude na okupu.

Autor Milan Neđić

Viktor je završio ... Viktor se osećao prazno... Osećao je zadovoljstvo ali i... Viktor je bio između života i smrti, više mrtvo živ nego živo mrtav... Viktor je...

Osećao je olakšanje, iz sebe je rasuo otrov, pokupljen i dugo čuvan. Mržnju, nevidljivu osećao je. Iz otrovnih pogleda, jedom je ubijala tačkice-mete po njegovom telu. Osvetu, slatki otrov isklesao je na usnama. Grandiozni nevidljivi spomenik . Osećao se sumorno usamljen i ostavljen. Viktor je bio sve i ništa.

Dakle, između Anđele i mene stvar je postala ozbiljna. Vraški ozbiljna!  I to tako brzo? Takoreći preko noći? Premda ona to ne bi priznala taman vagon biblija da joj poklonite. Zašto bi priznala, na kraju krajeva, sve što se dešava između nas, dešava se u tajnosti. Šta se koga tiče šta nas dvoje radimo petkom popodne u njenoj sobi. Možda čitamo psalme?

Autor Miodrag Tasić

Autor Milan Neđić

Ustao sam tačno u četiri i petnaest, dobro se sećam. Istuširao se, naprskao kolonjskom Pino Silvestre, i uskočio se  u bele starke, farmerice Kasuđi, i Serđo Takini majicu boje trule višnje, kako i priliči zemunskom mangupčiću kad ide na sudar sa ženskom kakva se samo poželeti može. Strpao sam Bibliju u papirnu kesu, neprovidnu naravno, zašto svaka budala koja me sretne treba da zna šta ja čitam, i u samiški kupio veliku Tobleronu i ljubazno zamolio prodavačicu da je upakuje u šarenu hartiju.