Kratka priča

Otkrio sam jedan čudesan svet, svet majki i sinova.

Dočekali smo ih mlakim aplauzom.

Sirotinjski sobičak, skoro da miriše na neku čamotinju; piksla puna otpalog rezanog duvana i dve šolјe kafe. Oseća se neka samoća u prostoriji koja nije okrečena odavno. Paučina u jednom uglu, ispletena na neki čudan način. Neprijatan miris oseća se sa poda, kao da ženska noga nije kročila godinama, pa je higijena zapuštena u onoj meri u kojoj bi mogla najviše da zasmeta u rođenim čistuncima. Prašnjavi televizor i na njemu progoreli stolnjak. Slika iz studentskih dana na njemu. Sobu krase police prepune knjiga, razvrstane prema oblasti kojom su se bavile.

Umirao sam od smeha.

Lorian je znao da čita rune i neke druge simbole, znao je da sluša vetar, znao je da razume... Tome ga je naučio Hrast.

Reklo bi se da nismo u takvom sranju u kakvom mi mislimo da jesmo i kako nam samo nedostaje dobra volja, pa da nas Evropa, ta matora bogata kurva, primi u svoj zaštitnički zagrljaj.

Danas se drogiraju takvi kao ti, nalickani. Pošten svet nema ni za ‘leba.

Ponovo sam se oraspoložio i povukao solidan gutljaj piva.

Čvrsto sam odlučila da tome stanem na put!

Nije mu se žurilo, i dok bi ga začuđeno gledali, pozvao bi sveštenika i kazao:„Je li, pope, jesi izguslo što si imo? ’Odi vamo! Daj da platim pa da ideš. Reko sam da mi ne dolaziš. Pop mi ne treba“.