Kratka priča

I još mnogo stvari koje supredstavljale naličje profesije koju je odabrao, ali ovo je bilo pravo lice naličja: ružno, zbunjujuće, a gledalo ga je pravo u oči i tražilo direktno suočavanje. Ispostavilo se da, ipak,nije sve video...

Brod je bio veliki, i dobio sam ga na poklon, neko ga je do tada uređivao umesto mene, ali me umaralo što posade kasnije nije bilo, a bilo je tu mnogo posla.

Gledao je hladne obrazine bivših lica iza kojih više nije bilo ničega do tamne nemerljive praznine ispunjene ćutanjem koje više nikada nigde nikakav zvuk neće moći da zatalasa i uznemiri.

Priča za priču

Jednostavno obožavam sve prirodne magije i čuda, koje su toliko sveprisutne i „obične“, a toliko neuhvatljive i nevidljive. Možda je i ljubav takva?

Opet se obreo u mestu iz kog je otišao, u kući koja se ama baš nimalo nije promenila. Sve je bilo na istom mestu. Uhvatio je sebe kako sve više i više liči na oca, a smeo se zakleti da nikad neće biti takav!

Hrana je Božji dar, ali ovo nije hrana. Zašto nas ovako muče? Zašto nas lepo ne poubijaju kao pse, nego nas tiho dave u ovom đubretu?

Sve to išlo mu je na kurac, ti komentari, teme, kritike o hrani, a ponajviše grupa vegetarijanaca, koja je uzimala samo neke salate od patlidžana sa gomilom biljaka, koji su bili između roštilja.

Milutin je krenuo malo kasnije. Išao jepolako, nogu pred nogu, zastajao, razmišljao. Gledao je njive pune žita koje je ove godine rodilo kako odavno nije. Talasalo se, boje su se prelivale u svim nijansama, sve dokle pogled dopire. Maštao je o jednoj velikoj njivi, pa još jednoj...

Bio sam spreman za posao.