Kratka priča

A šta si to ono mene pitao? Šta je život? Pa, de mene sine da pitaš to? Ima onih što su učili škole. A nisam ti ja od života mnogo ni videla. Šta mi kažu ja radim, kad me pitaju ja odgovorim.

Cjelina je ponekad gubila protočnost. I ponekad... Ponekad bi se u njoj bunt i nježnost sukobili.

“Ovde će nešto morati pod hitno da se promeni, inače ove zemlje više neće biti. Ko to neće, ili odbija, da shvati je zločinac, ili saučesnik u zločinu, a za takve neće biti oproštaja.”

Prozor i laste 'nagledali' su se, a i 'naslušali', prvih odlazaka u školu, pisanja domaćih zadataka i uspeha, ali i prvih svađa, gubitka posla, finansijskih kriza i ostalih nemilih događaja.

Njegova ruka uspinjala joj se uz list sve do kolena, pa skliznula natrag. Polako joj je svukao čarapu. Onda je još jednom prešao prstima po listu kako bi osetio napeti mišić.

„A ko će vam plaćati orgije i sumanute iluzije? Ko će ves hraniti i biti vam kriv zapromašaje? Premalo vas je da biste se dugo mogli gložiti, premalo da bi ste bili zadugo siti jedući jedni druge.“

I tako su prvo, još za vreme njegovih predaka počele iščezavati šume, pa njeni stanovnici pod zavesom bledom, potom zvezdano nebo, pa mesec i svici, pa mašta i iluzija, i sve ostalo redom.

Nesebično je dopuštala da joj njegova sećanja postaju snovi, dok na javi nije imala prošlost na kojoj bi mogla da gradi svoj život. Kada izađe iz bolnice. Kada bude izlečena.

Sada je ona režala. Sakupila je svu svoju snagu i pokazala ona tri kriva zuba.

Sa tim sladoledžijama se može popričati o bilo čemu, na bilo koju temu sa njima možete da razgovarate, jer njih uopšte ne zanima proizvodnja sladoleda, a još manje tehnologija koja se koristi u toj proizvodnji.