Politika i društvo

U Srbiji to su, uglavnom, estradne umetnice. Do skoro zvali smo ih pevačice, ali eto dokaza kako čovek spontano počne da prati modne trendove!

Navlačenje klinaca na veru, i to ne na veru u sebe i svoje sposobnosti, već na veru u svoju beznačajnost,bespotrebnost i upućenost na neke više energetske nivoe (Boga) kako bi se zaslužio i svrsishodno okončao bedni život u ovom slepom crevu sveta, tema je ovih dana.

Više nije u modi radovati se sitnicama, a potpuno je neprimereno biti entuzijastičan sada kad je talas beznađa zahvatio čitavo društvo.

Mnogo je lepše i lekovitije slušati besmislice drugih nego verovati sebi.

Poenta je da smo mnogo izgubili, a ono materijalno, tek je sekundarno. Izgubili smo od svesti, od duha, od samopoštovanja, dostojanstva, ponosa, volje…

Ono što se u jednom trenutku, ili u nekim drugim nacijama, učinilo kao opaka pretnja diktaturi primitivzma i podrepaštva ubrzo je postalo bogomdani ventil kroz koji je nezadrživo šišteći ispuštana do eksplozije naduvana tenzija nezadovoljstva.

Rano sam naučila da postoji puno različitih vrsta radosti.

Radi stoko dok ne crkneš! Al’ ti što si obrazovan, zahvali bogu što nisi kod očiju slep, pa će’ da crkneš svestan, a ovi novi što dolaze i što imaju po dva – tri raspusta seckana po “francusku obradu”, oni će da ližu tabane onim ko ih nategne za tri krajcare.

Mi smo jedno veliko niko i ništa od kojeg bi tek trabalo napraviti nešto, kao od grumena grobljanske ilovače.

„Jer, šta se desi kad se većini spomene mogućnost odlaska u starački dom, ako se uopšte i sme spomenuti? To se doživljava kao najtragičniji čin, najveća izdaja od strane sopstvene dece! Sledi milion pitanja i zaključak da je to nezasluženo da te onaj za koga si čitac život radio i borio se, tek tako izbaci iz kuće“.