Politika i društvo

Identitet je sve češće pitanje „levice“, naravno samo kad je reč o „ugroženim manjinama“. Tu svrstavaju i žene, iako su žene uglavnom neznatna većina. Dakle, „panik-tasteri“, a ne feministička zamena teza.

Sistemu, koji se temelji na ratovima, koji su izmasakrirali sve što je vredelo od Vardara, pa to Trigravala, očito se mili da gura svoje masne prste u nikad zaceljene rane. I sa ove i sa one strane Drine.

No, recimo da ni ja nisam za „besplatni“ gradski prevoz. Umesto toga bih proširio kategorije građana koje ga ne plaćaju.

Šta bi ti silni ismevači radili u uslovima rata? Da li bi sedeli u svojim stanovima i kuckali po društvenim mrežama? Internacionalizam u svakom smislu se podmazuje ismevanjem, a šta bi radili da im je ranjenik na rukama?

Za administraciju oni su privremeno raseljeni, za sistem – integrisani. Za medije – izbegli i prognani. Za nas –oni, čije sudbine ne bismo delili.

Ono što bode oči je svakako pojava da predsednik traži dijalog, a pre toga, koristi svaku priliku da napadne upravo te neke od aktera sa kojima misli da priča.

A, gde piše da je Nemačka večni srpski neprijatelj?! Postoje negativna istorijska iskustva. I mimo toga šta? Sadašnje ponašanje. E sad – koliko je to ponašanje izazvano našim stavom, našim ponašanjem?!

I kojima je jasno – Kosovo se ne brani pevanjem junačkih pesama iz tapaciranih fotelja ujutru, a priznavanjem poraza uveče, kao što se ne tako davno zaklinjalo i odricalo od Velike Srbije.

Banatska regija je hranilica Srbije o kojoj, izgleda, vodi računa samo bog i to kad je se seti.

Ovaj tekst nastao je podstaknut dijalogom sa jednim zastupnikom rigidnog patriotizma, koji me je naveo na kasnije preispitivanje. Razmena je počela oko imperijalne ideje i viđenja Rusije u tom smislu.