Gost portala

Ako u životu izaberete da budete pisac svog životnog romana, bićete veoma ponosni na sebe, jer pisci imaju jedan od najvećih zadataka na svetu – da rečima oblikuju budućnost.

Došli smo do tačke kad možemo da zaključimo da više nema ni ljudi, ni vere, ni nade. Samo surova obezbožena strvarnost da je sve prepušteno onima koje vode najgori porivi ove vrste.

Neko ko se usudi da bude različit tako da ta različitost nije društveno prihvatljiva, po prirodi stvari će se suočiti sa gnevom, osudom, omalovažavanjem...i svim pojavama koje prate izlazak iz matriksa očekivanih pojava.

Jednostavno obožavam sve prirodne magije i čuda, koje su toliko sveprisutne i „obične“, a toliko neuhvatljive i nevidljive. Možda je i ljubav takva?

Sve se ukočilo i zamrzlo.

Dok radnici obavljaju svoj posao, ne bi li zaradili pošteno svoju platu oni se poigravaju njima i daju otkaze.

To da od suve molitve nema više nikakve vajde za ojađenog raba Božjeg, većina je davno shvatila. „Sami ste stvorili problem, sami ga rešavajte“, rekao je veliki Dalaj i time odaslao poruku kakva je do sada bila nezamisliva.

Kuda dalje? Stvarno, kuda dalje?

Ali pitanje slobode nije više samo sloboda kretanja, sloboda mišljenja, sloboda izbora. Nešto uzvišeno kruži iznad magle i memle kojom smo prekriveni. Sloboda je spokojstvo uma.