Gost portala

Kuda dalje? Stvarno, kuda dalje?

Ali pitanje slobode nije više samo sloboda kretanja, sloboda mišljenja, sloboda izbora. Nešto uzvišeno kruži iznad magle i memle kojom smo prekriveni. Sloboda je spokojstvo uma.

Zato pazite dobro o čemu mislite, šta pričate i šta radite. Nema šanse da se izvučete. Niko živ to još nije uspeo.

Kada više nisi objekat tuđeg posmatranja, mnogo se toga vrati na svoje mesto...

Sve mislim, mi smo svikli da živimo u nekom međuvremenu, poštujući kult smrti i radujući se pokolju, strahu, strepnji i beshlebici.

Šta je uverljivije od bilo koje reči, izgleda i osećaja. Od kakve snage se ne možemo odbraniti? Šta je to što ulazi u naš um, pluća, srce? Kakva je to nit koja nas ispunjava, prožima i protiv koje ne postoji nikakvo sredstvo odbrane? Nije li to nekakav duh?

Kriviti roditelje u ovom slučaju bilo bi glupo, jer od nečega se mora živeti, nekako se mora zaraditi, nečim se ta deca moraju prehraniti, ali zaboga, zar ne možete odvojiti barem jedan slobodan minut za svoju decu, kada već možete 24h dnevno trčkarati za lovom!?

Pod plaštom dobročinstva, humanosti, razumevanja i tolerancije, dozvolili su da im u zemlje uđu infiltrirani radikalni islamisti, kao kroz bušne gaće. I onda su u čudu?

Čovek nikada kao u ovom trenutku nije bio lišen sebe do te mere da više nema vremena niti mu pada na pamet da se zapita: ko sam, šta sam i zašto sam koji krasni ovde?