Kultura i umetnost

Devojka za šankom nervozno gleda na sat iznad ulaznih vrata i raspojasano društvo šofera koji su naručili još piva i nemaju nameru da idu...

Kočija je stala ispred njihovog ulaza kad je Srđan neprimetno mahnuo, da potvrdi da su oni.

Duboko na dnu rijeke koja se sporo kreće, ležim, nepomična.

Kakva radost, a dan je leteo, već se bližio sumrak i dečak primeti da kraj njega nema više balona…

„Miruj. Staviću ti obloge na glavu. Sledeći put nemoj njom u drvo, nije ono krivo.“

„Da pustim radio, Borka?“, pitala sam, a ona je odmahnula glavom i okrenula mi leđa...

Zlatni sindžir

Posle ovoliko godina silnih dogadjaja

U kojima  smo izgubili zemlju,

U kojima smo radjali decu i nespretno im davali imena,

U kojima smo plakali za tudjim psima koje su uspavljivali,

U kojima smo se više puta radjali i umirali,

Preko pola lista stajala je crvenom olovkom napisana jedinica, sa potpisom i ispod toga...

Sahranila sam živu reč. Neka se uguši u meni da bih ja živela.

Čak su i najtanje grane mirno posmatrale noć uprte u mesečevu loptu, ušuškanu između dva vazdušasta oblaka.