Kultura i umetnost

Autor Slađana Belko

Bila je na izmaku snaga. Ne može se ovako više, pomisli. Dakle, jednom zauvek treba zatvoriti vrata prošlosti.

Dаn, uоbičајеn, prеslikаn, pоnоvlјеn, drugаčiјi kоlоrit i svе је istо.Dаn, zаbоrаvlјаm kојi је dаtum, nе pаmtim kаdа i kаkо је zаpоčеlо rugаnjе mrаkа, vеlikа, оgrоmnа nеslаnа šаlа... Kаžu glаsоvi, kојi blеbеću, dа је mоrаlо sе ugаsiti svеtlо, јеr ...mа, nе žеlim dа slušаm glupоsti umnоžеnе u hilјаdаmа prаznih glаvа kоје izlаzе iz hilјаdа zmiјskih ustа.

Najvrednije što ostane iza čoveka su sećanja. Materijalni tragovi koji ostaju za nama nemaju nikakvu važnost ako nas ljudi koje smo poznavali ne pamte po nečemu dobrom i lepom. U to sam se uverila mnogo puta. 

Potaknut postom mog dragog prijatelja iz ove virtuelne stvarnosti, Dragana Jurića, setio sam se jedne priče iz vremena kada smo mi muški, u tadašnjoj Jugoslaviji,  imali obavezu služenja vojnog roka.

Prvi deo te obaveze, tzv. obuku, završio sam posle nepuna 3 meseca u jednom divnom gradu u Makedoniji u Skoplju. Posle završene obuke, dobio sam prekomandu, u srce Šumadije u Gornji Milanovac, gde sam proveo ostatak vojnog roka od godinu dana.

Još uvek ujutru kuvam dve kafe, a onda se setim da je nećeš popiti sa mnom, pa popijem obe. Ti sad kafu piješ sa onom koju si najviše voleo. Dugo se niste videli. Sad imate večnost da nadoknadite vreme. Verujem da pričate i o meni, ali joj nemoj reći baš sve. Ne želim da brine. Ni ja ne brinem sad kad ste zajedno.

Ovo pismo pišem da bih vam rekla da sam dobro. Dobra nisam, ali oboje znate da nikad nisam ni bila.

Vi kako ste?

Najzad imam cilj, kažem sebi sve je do pravih ljudi koje sretneš. Eto, na primer, ta Lepa, oduprla se društvu i težište našla u onome što joj dobro ide. Ona je kao nekakva heroina, ženski Robin Hud, uzima od bogatih i daje...pa sad nije baš siromašnima, više za sebe i svoje ljude, ali se ne libi da da i onima koji nemaju ništa. Nije ubila nikog, niti maltretirala, nije nikom zakinula ni dinar, poštena do korice,  mislim se ja.

Lep, sunčan dan bio je idealan za Sarin i Tarin nedeljni ritual - odlazak na stari buvljak. Obukle su lagane haljine i šešire u istim bojama. Uživale su nedeljom da šetaju buvljakom. Uvek bi pronašle neku zanimljivu sitnicu. Išle bi laganim korakom od prodavca do prodavca i pažljivo razgledale robu. Sara bi se najviše zadržavala kod knjiga. Vremenom i Tara je zavolela čitanje kraj nje.

-Idemo do kafane "Arilje". - rekao je - Izvinite, ustvari, bivše kafane. Vi možda i ne znate. Ne postoji već dugo, a ja po navici... Znate? Vi ste jedan od retkih taksista koji se seća...

***

Ladislav, kraljevski rizničar, sjedio je za masivnim drvenim stolom. Na zidovima oko njega visili su štitovi i kraljevska znamenja. Pomno je pregledao svitke državnog budžeta. Svaki čas treba da se sastane sa dvorskim savjetnikom vojvodom Miliborom. Nije bio siguran oko čega je ovaj sastanak pa je za svaki slučaj ponio sve izvještaje za posljednjih šest mjeseci.