Iz trećeg ugla

Otrgnuta od Boga večno mu služeći.

Ne stavlja se ljubav u špaiz, da sačeka bolja vremena... Tupane!

Ja ću te samo čvrsto zagrliti na vratima.

Nemoj postati zajeb zato što si preveslan od nekog zajeba.

Nastavljam da sanjam... Snovi su korisni... Snovi su naše blago. Ja moram da preživim.

Na svako 'možda' pljuni svojoj naivi u lice i uz osmijeh prošapći sebi u bradu 'ma, jebe mi se'.

Moj rad košta draga, šta si mislila, možda sa godinama posustanem, pa te zaobiđem?

Lutam... Zna li neko izlaz iz ove ludnice?

Darivajući nam zrno savesti na rođenju, Bog nas je prepustio grehu, pustio nas je da padamo nisko i da se molitvom uzdižemo ka njemu, da osetimo i greh i kajanje!

Slični su deci, nemirnih očiju, začuđeni nad stvarnošću koju sa osmehom dočekuju.