Bajate vesti balkanske

Došao i nekako prošao taj povjesni trenutak u kome je Republika Hrvatska dobila novog predsjednika, gospodina Milanovića. Ceremonija inauguracije je bila na neophodnom nivou sve do interpretiranja himne Republike Hrvatske kojom je Josipa Lisac, mega zvezda u mega godinama posve opušteno kaširala gospodina Milanovića u drugi plan. Kako hrvatski mediji prenose, džez varijanta himne, koja je nedvojbeno ostavila snažan dojam na hrvatsku populaciju, dopala se samo duetu Lisac – Ružić, dok je ostatak hrvatskog naroda u nevjerici. Glazbeni koncilijum Hrvatske ne može da dođe ni do daha, a još manje do reči, a tiskovna izdanja ostala bez teksta. Priča se da bi Tompson, uz pratnju Ajron Mejdena, performans za tu tezgu odradio daleko bolje. S druge strane, možda je ova svečanost i novi početak novog hrvatskog rijalitija, u kome je hrvatskom narodu i okolini data mogućnost da ispira usta Josipom, a ne sa novim predsednikom Hrvatske. Ipak, dobra strana ovakvog izvođenja himne je inaugurativni trening inaugurativnog kolutanja očima prisutnih zvanica na ovoj svečanosti, pa se može očekivati da inaugurativno zvanično kolutanje očima postane zvanično nacionalni sport Hrvatske, sa predlogom olimpijskom komitetu. Naravno, ovaj sport je bio prusutan prilikom poslednje inauguracije u Beogradu, ali se niko nije setio da ga uvrsti u novu sportsku disciplinu. Neki kažu da su čak i kamere u Beogradu kolutale sočivima. Ako je Josipa mogla dobiti čast da otpeva himnu Republike Hrvatske, zašto onda našu himnu, prilikom ustoličenja našeg poslednjeg cara, nije pevala Stoja, uz pratnju simfonijskog orkestra gučanskih trubača. Rijalitija nikad dosta.

Migracije nisu novost ni za koju vrstu živih bića na našoj planeti, pa tako ni za viruse, prirodne ili proizvedene. I najnoviji Kolona vilus je odlučio da se upiše u klub migranata i obiđe svet, jer zbog zakona o jednom detetu ne može da se razmnožava kod kuće. Iako mu je kod kuće dozvoljeno razmnožavanje zatvorskog tipa, beli svet je svet većih mogućnosti, a ima i šta da se obiđe. A popularnost u svetu mu raste svakog trenutka, pa tako naziv Korona postaje umetničko ime biciklovima, autobusima, jahtama, mašinicama za cigarete i drugim blagodetima čovečanstva, a u Srbiji je popularan Korona Bend (Corona Band), muzička grupa za svadbe i druga slavlja, sa popustom u zimskim mesecima.

Kao što je Korona postalo popularno ime za sve i svašta, tako i neka lična imena postaju sve popularnija na zapadu starog kontinenta. U Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Švajcarskoj i Bosni nacionalna imena su već odavno Muhamed, Ibrahim, Husein, Fatima i tome slična, a postoji indikacija da se po ubrzanom postupku stabilizuju i kod nas. Ili već jesu, jer ako će uskoro stupiti na snagu zabrana viceva o Bosancima, nema zabrane viceva o Muji, Ibri, Husi, Fati i drugima kao čistokrvnim latino Rusima sa tim imenima, jer nismo ni tamo ni ovamo, a još manje znamo gde smo. Verovatno negde između dve vatre, jer naš gospodar želi na zapad, ali sa ruskom vojnom opremom. Za razliku od nas, Republika Hrvatska je već sa dve noge na zapadu, ali to nije sprečilo novog hrvatskog bana da trećom napravi nekoliko predinauguracionih skokića oko Moskve, što bi moglo da stvori iritirajući čmičak na svevidećem oku novog svetskog poretka. Ako Srbija ima rusku vojnu tehniku koja se pokazala veoma dobrom, zašto istu opremu ne bi imala i Hrvatska. Ali, to bi već bio veoma neprijatan trn u oku na vrhu piramide koji bi mogao uzrokovati nove balkanske mečeve, ali sa ruskim sudijama u ringu. Izgleda da se balkanski vulkan nikada neće ugasiti. Živi bili, pa videli.