Jadranka Bežanović Sovilj

Rođena sam 29. 3.1962. u Zemunu. Detinjstvo provela na Starom sajmištu u Beogradu. Završila II beogradsku gimnaziju i FPU. Tako sam postala diplomirani slikar. Imala sam pet samostalnih izložbi i više zajedničkih. Slikam, crtam, pišem i volim. Moje najvažnije zanimanje je ljubav. Od svoje pedesete godine intezivno slikam i pišem. Ah, da i plivam između redova stvarnosti. Izdala sam jednu zbirku pesama „Skice jedne ljubavi“. Moje umetničke radove možete videti na fb stranici My art-Jadranka Bežanović Sovilj i pesme na fb stranici Saratea. Udata sam i imam dva sina. Živim i radim u Beogradu.

Bilo jednom, nekada davno, jedno drvo, obično, pravo drvo, sa stablom, granama, lišćem i plodovima u određeno doba godine. Niko nije mogao da pretpostavi da je to drvo samo izgledalo obično, a da zaparavo to nije bilo...donekle.

Čudan je ovaj svet, pun apsurda, suštinski se ne menja, jer "panem et circenses" je bilo i biće. Ratovi se vode, a zabave za narodne mase nikada više na ovome svetu.

Oni koji osuđuju, sude o zaraćenim stranama, o situacijama po celom svetu (naravno, onim koji su im dostupni na teledirigovanim medijima), ti isti se najozbiljnije bave navijanjem senzacionalističkih predstava nazovi kulturnih dešavanja ili sportskih dešavanja, bože moj, „važnih“ za voljenu nam Srbiju.

Zоvеm sе Lidiја i оvо је dео mоје živоtnе pričе.

Imаm tridеsеttri gоdinе i živim u јеdnоm mаlоm mеstu u srcu Srbiје. Pоkušаću dа vаm nаslikаm оvu priču kао film. Uđimо u biоskоpsku sаlu. Gаsim svеtlо. Pоčinjе prојеkciја.

Prvа scеnа. Dеtinjstvо. Bеzbrižnоst, lјubаv mајkе i оcа. Dоgоvоr dа оtаc idе u inоstrаnstvо nе bi li zаrаdiо višе nоvcа zа nаšu pоrоdicu. Оstајеm sа mајkоm kоја mе čvrstо stеžе јеr mi nе dа dа pоtrčim zа оcеm kојi nаm оkrеćе lеđа i оdlаzi u аviоn. Ipаk sе оkrеćе sа suzаmа u оčimа i јеdnim dugim pоlјupcеm kојi mi šаlје sа rukаmа kао krilа.

Danas je nebo plavo i sunčan je dan, pa i kada nije nebo plavo i kada lije kiša isti je to život, isti si ti, ista ja. Menjali smo poglede na svet i na život, a i oni su se menjali zbog nas.

Ne postoji mesto za tebe, a ni za mene. Mi nismo ono što su nas učili da jesmo. Nemojmo ni razmišljati o tome ko smo i zašto smo ovde, sada! Nema potrebe, prijatelju moj.

Na nebu su  naizmenično klizile senke konjanika. Koplja sa zastavama lelujala su kao prirodni produžetak ljudskih silueta u oklopu, čak se i vazduh iz konjskih nozdrva jasno video. Beskrajan niz tih moćnih oblika promicao je bez glasa.

Na nebu kao i na zemlji.

Skoro kao ogledalo. Šta li je stvarno, a šta opsena? Da li je božja varka opipljiva stvarnost na zemlji, pa su nebeske senke samo njegovo poigravanje našim umom? Ili je sve, baš sve neka projekcija života sa zemlje na nebo?

Volela bih da je moja ljubav ram i da uramim sva sunca ovog sveta. A, ipak, ne daju se oni uramiti, zato, često ne uramljujem moje slike, već one mene, pune su svetla.

Kad bih mogla pobegla bih u moje pesme i priče, ali, ne da mi se! Zato…

“Dobar dan!”

“Dobar dan, izvolite!”

“Da li vi prodajete karte za “Putovanje u velikom balonu”?

“Mislite na Vašu priču?”

“Pa, da…”

“Razmislite, zar nije glupo da me tako nešto pitate? Vi ste autor, a pitate me za kartu!”

“Moram da kupim kartu, ne mogu da uskočim tek tako, iako je moja priča!”

Nije mi žao, dragi ljudi, što ne mogu da se oduševljavam sjajem novogodišnjeg vatrometa koji se kao copy-paste pojavljivao u svim većim gradovima sveta. To me podseća na dirigovanu iluziju sreće, baš kao i dirigovanu skorašnju “pošast”! Zar vi dragi ”obični” ljudi živite u tom ponuđenom scenariju opšte lažne sreće? Samo vam je to falilo u životu, da bi pečatirali i druge laži u životu? Zavedeni ste, zarobljeni, gajite te životne laži i lepo vam je?

Da li se majčini snovi i bol nasleđuju?

Da li su čežnja i tuga predaka pečat na duši budućeg deteta?

Koliko smo svoji od rođenja do smrti?

Da li se ikada oslobađamo nasleđenog prtljaga?

Da li se može pobeći od sebe takvog, izvajanog od ko zna kakvog vajara, sa kosturom od žice i besno nabacanom glinom koju grubim potezima taj oblikuje, a sve od zavisnosti njegovog talenta i strasti?

Kiša je u Beogradu. Bliži se kraj 2021.

Pages