Slađana Belko

Rođena u porodici umetnika i profesora, odrasla uz muziku i lepu reč.

Zalutala u ekonomiju, sada troši penzionerske dane. Putuje, priča, piše ikone. Piše za sebe. I druge.

Tokom studentskih dana aktivno saradjivala i objavljivala u glasilima GE i Student.

U profesionalnoj karijeri objavljivala radove u domaćim i medjunarodnim časopisima iz oblasti ekonomije.

Tokom poslednjih godina objavljivala eseje, putopise i kratke crtice na društvenim mrežama i portalima, u časopisima Balkanske vertikale i Beogradski krug kredom. Pesme su joj uvrštene i objavljene u jubilarnom glasniku "Garavi sokak", književnog kluba Miroslav Mika Antić. Dobitnik specijalne nagrade za kratku priču na konkursku kluba Ivo Andrić u 2019. godini.

Član je Društva književnika Beograda.

Zbirku  pesama "Maline u flanelu" objavila 2019. godine. U pripremi je nova zbirka pesama, kao i zbirka kratkih priča.

- Happy birthday (I tri virtuelna luftbalona)

Rimski vodovod je čuvena gradjevina napravljena  još u I veku, u doba četvrte Flavijeve legije za potrebe vodosnabdevanja vojske a potom i civilnog stanovništva. Rimski kastrum, jako vojno utvrdjenje u rimskoj provinciji Meziji, oko kojeg je nikao grad Singidunum, imalo je pijaću vodu i odlično uredjen vodovod koji je sproveo vodu iz mokroluškog potoka do samog Kalemegdana odnosno centra kastruma.

Crtice sa veli(č)ke planine, vreme pre rata

Dve trećine života živim na Novom Beogradu, u malom bloku blizu Sava centra. Sedam zgrada sa kosim krovovima, fasadna cigla, zelenilo i uredjene zelene površine. I Mesna zajednica „Gazela“, čini mi se da se tako zvala, dok smo još bili zajednica i dok je to ličilo na mesto. Ali sa dolaskom devedesetih polako počeše da nas zaboravljaju.

Autor Sladjana Belko

Peglam, i uzgred pokušavam da pronadjem neki podcast da slušam. Nešto ne ide, kad zvoni telefon.

Čekam poziv da mi isporuče narudžbinu na kućnu adresu i misleći da je to, javljam se. Na nepoznat broj. Kad, eto meni zabave.

- Dobar dan. Zovem iz kompanije bla, bla, bla...

Obično već kod drugog Bla prekidam vezu ali od jutros mi se igra. I tako...

- Dobar dan.

- Kako se zovete?

- Pretpostavljam da znate kad ste me već pozvali.

- Ne, znate nama daju samo spisak brojeva i mi zovemo, ne znam kako se zovete.

Profesor prilazi kući rasejano posmatrajući kraj. Preskačući po dva stepenika, žuri ka svom stanu. Ući će sa zadnje strane, iz dvorišta direktno u dnevnu sobu. Salon ,kako bi ga opominjala Užičanka. Nikako nije dozvoljavala da se pomenu njeni zlatiborski koreni. Insistirala je na nobl govoru. Beogradskom. „To je salon“ vrištala bi svaki put kad bi on rekao da ide u dnevnu sobu da malo odmori. Studenti su ga iznurivali i u ovim godinama. Još koju pa u penziju. Njegova gospodja je taj status odavno  sebi izdejstvovala.

Razvod

Razvoditi, razvodna kutija, razvodni orman, razvodnica u pozorištu, razvod braka

Kada dvoje ljudi počnu da se osećaju kao da su zatvoreni u mračnoj kutiji ili ormanu, kada im treba treći da ih dovede do izlaza ili svog sedišta u kojem će se osećati lepo, ušuškano i zaštićeno, bar ta dva sata koliko traje pozorišna iluzija, onda je vreme za Razvod .

- Što se ne javljaš? Poslao sam ti milion poruka.

- Sad udjoh u kuću. Bila sam u manastiru.

- ???

- Da, da, idem svake godine. Na par dana.

- I šta tamo radiš? Ne mogu tebe da zamislim tamo. Takvu.

- Kakvu?

- Pa smernu, da ne kažem drugačiju od one koju pamtim. I sanjam, često.

- Sanjaš me! Kako?

- HM, hm, ne baš smernu.

- Ma ti sanjaš sebe kakav si bio sa mnom.

- Pa da, to je tačno. I plačem u snu.

- Zašto plačeš?

- Zato što ni u snu ne mogu da te imam.

- Zašto ne mozeš?

Blagoslovena dahom predaka, dobila je neočekivani dar na poklon. Mala novobeogradska terasa celog leta i jeseni njoj je spas. Od vrućina, nesanice, teških misli o deci rasutoj po severu i zapadu Evrope, te stare ocvale gospe, koja ne zna da je lek u šumi, listu, cvetu...gde je novac i takozvana sloboda iznad svih starih vrednosti.

Pages