Slađana Belko

- Što se ne javljaš? Poslao sam ti milion poruka.

- Sad udjoh u kuću. Bila sam u manastiru.

- ???

- Da, da, idem svake godine. Na par dana.

- I šta tamo radiš? Ne mogu tebe da zamislim tamo. Takvu.

- Kakvu?

- Pa smernu, da ne kažem drugačiju od one koju pamtim. I sanjam, često.

- Sanjaš me! Kako?

- HM, hm, ne baš smernu.

- Ma ti sanjaš sebe kakav si bio sa mnom.

- Pa da, to je tačno. I plačem u snu.

- Zašto plačeš?

- Zato što ni u snu ne mogu da te imam.

- Zašto ne mozeš?

Blagoslovena dahom predaka, dobila je neočekivani dar na poklon. Mala novobeogradska terasa celog leta i jeseni njoj je spas. Od vrućina, nesanice, teških misli o deci rasutoj po severu i zapadu Evrope, te stare ocvale gospe, koja ne zna da je lek u šumi, listu, cvetu...gde je novac i takozvana sloboda iznad svih starih vrednosti.

Jasno joj je da je u ovome sama. Njemu  je ušla voda u uši radeći taj prokleti  posao. Na RTSu. Počinje polako da veruje u to što mora da priča. Govori joj kako ne razume stvari. Razume i te kako, ali njenu su državu pocepali kao gaće, njegova se još nekako drži, ali pitanje je dana (godine) kad će i na Brodarevu trebati pasoš.

- Ti nisi normalna, to nikada neće da se desi!

Službeni ulaz Doma JNA.

Čovek  u uniformi  dežura na vratima.

Crni koncertni smoking

Zamenili su   oprtači i epolete.

Svetlucava dugmad i širok osmeh.

Bela kosa pod tesnom šapkom.

Oficir i džentlmen na JNA način.

Gospodin  na ulazu u Francusku broj 2.

Devojčica sa strahom ulazi

Nadajući se šampitama.

Poslastica za odabrane.

Krempite su  pravili na Bledu.

Šampite u Beogradu.

Njegovi  poslastičari.

A on je  sanjao štrukle.

Ljubav.

Bez nje nema ničega, ni predstave, ni filma, ni serije, ni drugarstva, ni porodice.

Muzika.

I bez nje se ne može. Nekada je i totalna tišina muzika, a ponekad je najlepše kad se čuje samo ljuškanje mora i talasa.

Nebo  plače,

vetrovi Anda urlaju u okean,

dine odlaze, Atakama cveta.

Mesec leluja, Bačka  spava,

krokan teče ostrvom bisera,

Tisa cveta.

Na Cveti  2018.

.......

Septembar 1992.

Svet

Slovo A

Amor Vincit Omnia.

Avo, joj joj.

Ave, G…. morituri salutant.

Ajde.

Slovo F

„Simfonija treba biti kao priča.

Simfonija treba da sadrži sve“.

Gustav Maler (1860 – 1911)

Nakon koncerta Beogradske filharmonije (sezona 2022/23) – izvedeno je delo: Sedma simfonija, kompozitora Gustava Malera, dirigovao je Gabrijel Felc – pokušavam da saberem utiske i konsultujem stručnu literaturu. Čitam:

-Joj, vidi ovaj dezenčić.

-Zaboravi, matora.

-Ma nije, vidi kako je zgodna.

-Veruj ti meni, kad ti kažem.

-Pa čoveče, nemaš pojma, gledaj joj struk, ko u zolje. I noge duge, srna kažem ti.