Kultura i umetnost

Sedeli su u mraku kao dva stara pijanca, bez reči sa tupim pogledima u nešto, negde.

Ona mu je otklanjala crnilo iznad glave, a on je tražio na njenom licu suze. Tišina se nametala, iako se čuo očajni vrisak njegove duše.

„Zašto?“, progovori muškarac.

„Ne znam...“odgovori žena, pa nastavi “Ne pitaj se više zašto! Tako je, kako je, i smrt je život...“ Odgovarala je iskreno, ne razmišljajući da li će je shvatiti.

I dok na jugu Balkana, jedna mala, nekad ponosita zemlja, izgara u paklu ljudskog zla, mržnje, bolesti i decenijskih pošasti kao produkata loše vođene politike i zdravstveno zapuštenih političara, na severu Evrope, druga mala zemlja, do ovih godina slabo afirmisana, vodi sasvim drugačije bitke. 

Sudhаkаr Gаidhаni је јеdаn оd nајznаčајniјih indiјskih sаvrеmеnih pеsnikа, u knjižеvnоsti је prisutаn skоrо pеt dеcеniја, prеvеdеn је nа mnоgе svеtskе јеzikе, а u rоdnоm grаdu је nаprаvlјеn prеdivаn vrt kојi svаkе gоdinе pоsеti vеliki brој pоštоvаlаcа njеgоvе pоеziје. Pоеmu „Аnđео Dеvdut“ kојu је pisао višе оd dvе dеcеniје, nеkоlikо uvаžеnih prоfеsоrа knjižеvnоsti iz Indiје, Dаnskе, Rumuniје, Rusiје i Itаliје nоminоvаlо је zа Nоbеlоvu nаgrаdu.
V. N: Dа li sе pеsnik rаđа ili pоstаје?

Autor Milan Neđić

Hodao sam tromo i sa malo volje. Postojao sam u nepostojanju. Ljudi su me susretali i bili su jako „ljubazni“, neki su govorili da drag sam im i da im je beskrajno žao ... Lica njihova unosila su mi se u vrhove cipela, valjda bliskost hteli su potvrditi dok su posmatali moje oči naslonjene na beton.

Nekoliko dana kasnije, opet me je udario grom. Ovaj put iz vedra neba.

Negde, na skrivenom proplanku nacionalnog parka Keila, u blizini istoimenog vodopada, nalaze se kapelica i spomen-obeležja grofovske porodice Benkendorf. Obrasli u divlje rastinje, istrošeni kamen i izbledeli epitafi odavno su se prepustili zaboravu. Daleko od očiju javnosti i publiciteta počiva grof Aleksandar fon Benkendorf.

Autor Milan Neđić

Svetlost je prijatna i opuštajuća... Ne nije, tama je i svaki trenutak se skriva pod kapcima. Bes gnevnog čoveka, bori se sa danima koji nisu dani i gde vreme nije vreme, već mučna teskobna igra između promicanja i smrti. I čitavu večnost traju, zaborav je izbrisao pamćenje početka. Slepilo ne dodiruje ni naziruće. I postojanje je mučna igra o nitima ...

Pages