Kultura i umetnost

Potaknut postom mog dragog prijatelja iz ove virtuelne stvarnosti, Dragana Jurića, setio sam se jedne priče iz vremena kada smo mi muški, u tadašnjoj Jugoslaviji,  imali obavezu služenja vojnog roka.

Prvi deo te obaveze, tzv. obuku, završio sam posle nepuna 3 meseca u jednom divnom gradu u Makedoniji u Skoplju. Posle završene obuke, dobio sam prekomandu, u srce Šumadije u Gornji Milanovac, gde sam proveo ostatak vojnog roka od godinu dana.

Još uvek ujutru kuvam dve kafe, a onda se setim da je nećeš popiti sa mnom, pa popijem obe. Ti sad kafu piješ sa onom koju si najviše voleo. Dugo se niste videli. Sad imate večnost da nadoknadite vreme. Verujem da pričate i o meni, ali joj nemoj reći baš sve. Ne želim da brine. Ni ja ne brinem sad kad ste zajedno.

Ovo pismo pišem da bih vam rekla da sam dobro. Dobra nisam, ali oboje znate da nikad nisam ni bila.

Vi kako ste?

Najzad imam cilj, kažem sebi sve je do pravih ljudi koje sretneš. Eto, na primer, ta Lepa, oduprla se društvu i težište našla u onome što joj dobro ide. Ona je kao nekakva heroina, ženski Robin Hud, uzima od bogatih i daje...pa sad nije baš siromašnima, više za sebe i svoje ljude, ali se ne libi da da i onima koji nemaju ništa. Nije ubila nikog, niti maltretirala, nije nikom zakinula ni dinar, poštena do korice,  mislim se ja.

Lep, sunčan dan bio je idealan za Sarin i Tarin nedeljni ritual - odlazak na stari buvljak. Obukle su lagane haljine i šešire u istim bojama. Uživale su nedeljom da šetaju buvljakom. Uvek bi pronašle neku zanimljivu sitnicu. Išle bi laganim korakom od prodavca do prodavca i pažljivo razgledale robu. Sara bi se najviše zadržavala kod knjiga. Vremenom i Tara je zavolela čitanje kraj nje.

-Idemo do kafane "Arilje". - rekao je - Izvinite, ustvari, bivše kafane. Vi možda i ne znate. Ne postoji već dugo, a ja po navici... Znate? Vi ste jedan od retkih taksista koji se seća...

***

Ladislav, kraljevski rizničar, sjedio je za masivnim drvenim stolom. Na zidovima oko njega visili su štitovi i kraljevska znamenja. Pomno je pregledao svitke državnog budžeta. Svaki čas treba da se sastane sa dvorskim savjetnikom vojvodom Miliborom. Nije bio siguran oko čega je ovaj sastanak pa je za svaki slučaj ponio sve izvještaje za posljednjih šest mjeseci.

Pаdаlа је sitnа, prоlеćnа kišа, biо је аpril, bilо је rаnо vеčе...pа ništа nоvо...pоmisliо је Dаmјаn, tо su nizоvi kојi sе pоnаvlјајu, sаmо mоgu biti slični, јеdni drugimа nаlik, vrеmе, dоgаđајi, dоbа dаnа i svе оstаlо. Prеd njim sаmо је јоš јеdnо оbičnо vеčе, kоје ćе prоvеsti čitајući, slušајući muziku ili  glеdаti rеpriznо filmоvе, u kојimа znа skоrо svаki diјаlоg.

Prоšlо vеčе u kаfаni је bilо bаš žеstоkо. Pоp, Vlајsа i ја smо sаtimа sеdеli zа nаšim stоlоm u ćоšku i diskutоvаli о uоbičајеnim nеbulоzаmа. О Zvеzdi, pоlitici, žеnаmа, sеksu i оtvоrеnо mеrkаli plјоsnаtо dupе nоvе kоnоbаricе. Pili smо nеumеrеnо. Stо је biо prеkrivеn prаznim pivskim flаšаmа i tikеtimа iz klаdiоnicе.

Dušanku sam zaista upoznala tek kada je umrla. Živela je u stanu broj jedan, u prizemlju naše zgrade i veći deo dana provodila na prozoru koji gleda na ulicu. Imali smo utisak da je prozor poprimio konture gornjeg dela njenog tela i da nas njene oči prate dok ulazimo ili izlazimo iz zgrade i kad nije bila tu.

Vaskrs smo proslavili tucanjem do jutra, ali ono ništa nije promenilo kako bi vratilo "nas" u život.

Razapeli smo želje na nemoguće. Oreol naše veze je prestao da sija i nestao onog trena kad smo jedan drugom počeli da skačemo po glavi, onoj istoj koju smo nekad gubili jedan zbog drugog. Čaše više nisu bile polupune nego poluprazne, a vino sa usana se nakon ugriza ljubavi pretvorilo u krv. I opila nas je.

Pages