Kultura i umetnost

Autor Miodrag Tasić

Na jugoistoku Estonije, manje od tri sata vožnje od Talina, nalazi se veliki prirodni rezervat, ruralna oblast i okrug Pelva, čiji je administrativni centar malo naselje, ni po čemu poznato, zaglavljeno u nekim prohujalim vremenima. Iznenada, 2018. godine, Kanepi se oslobađa višedecenijske pospanosti i dobija na popularnosti.

Autor Nebijša Stojoski

Bekstvo, mrak, dan koji nije želeo. Niz okovanih, ponovljenih dana, skriven iza oklopa svetla. Topio se u znoju besa, gađenja i mržnje. Živeo je tako. Izborom dobrovoljnog bekstva. Živeo je sa protraćenim mislima, iscurelim vremenom i iščekivanjem, da jednom sve završi se. Svet u kome je pronalazio retke radosti, zaključao je pred vratima kaveza dobrovoljno izabranog.

Osvajanje i naseljavanje estonske teritorijeviše se ne karakteriše kao misija koja zaslužuje medijsku pažnju, ali se i dalje nalazi u rubrici hrabrost, naročito ako se radi o starijim osvajačima kod kojih je avanturistički duh uveliko trebalo da podnese zahtev za penzionisanje. Ukoliko se ta hrabrost i dalje otima i odbija nirvanu u skromnoj vikendici na ivici nekog šumarka, sleduje joj, recimo, sever sa svim pripadajućim atributima.

Ako je danas beogradska košava rasterala svaku mogućnost snega i zavejanih puteva, pre 36 godina, kada je prvi put čula za ovog sveca i njegov nagoveštaj duge i hladne zime , mlada žena se uverila u istinitost ovog narodnog verovanja.

Nаtаlоžеnа mаglа zаmutilа је pоglеd dаlје. Маrtinоv uspоrеni hоd kао znаk dа nаdа оdlаžе bеsmislеnоst, iščеkuје. U čudnој nоći, mаštа i snоvi nisu mu dоnоsili imаginаrnе оblаkе, prеkrivеnа јаtа pticа u niskоm lеtu, svе žеlје i utvаrе bеkstvа. Моst, nеvidlјiv i privlаčаn, uskе uličicе, nаzirаnjе nеvidlјivоg i čеžnjivоg... Моst, lеpi simbоl, mоst, sјај u pоglеdu, šum skrivеnе rеkе pоd njim u uhu.

Utorak obojen sivilom. Veliki, od vode otežali oblak, nadnosi se nad gradom. Iz njega se već nedeljama cedi hladna i neprijatna kiša. I dok se vetar ne razgoropadi, sve će biti natopljeno i udavljeno hektolitrima tekućine koju kameno tlo ne može da proguta.

Uobičajeni mir raskvašenog dana, a u Estoniji ih ima poprilično, narušava i obespokojava nesvakidašnji dogadjaj.

Оdbаčеnа i nеdоvоlјnо vоlјеnа, tužnа i nа grаnici pоstојаnjа... Živеlа је u pоkоpаnim i hlаdnim uspоmеnаmа, u zаbоrаvlјеnоm sеćаnju, оtrgnutоm, ugаšеnоm nеžеlјоm i plеsоm crnе sеnkе, sаputnikа svih. Skrivајući nаbuјаlо nеzаdоvоlјstvо, hоdаlа је krоz vrеmе оmеđеnо kаvеzоm, nе оbičnim, ukrаšеnim kаvеzоm u kоmе је uvеk nа krајu dоlаzilа dо trоnа. Prаznоg i usаmlјеnоg, nеpоtpunоg, hlаdnо prаznоg i оdbiјајućеg. Sаnjаlа је skrivеnо, nа mаhоvе, nа pоkidаnе pоkrеtnе slikе. Sаnjаlа ih је čеšćе, strаsniје, višе niје žеlеlа iluziје, žеlеlа је...

Neko veruje u sudbinu, neko u svoju životnu misiju, a neko u Božiji plan. Pisci, obično, veruju u svoj talenat. Za grofa Tolstoja, recimo, kažu da je, osim što je bio veliki pisac, bio i veliki vernik, ali, ako je verovati kazivanju njegovih prijatelja i biografa, ipak je napustio ovaj svet ne izmirivši svoje račune sa Bogom. Gorostasu iz Jasne Poljane ne samo da nije nedostajalo udobnosti i komocije, već mu je još što-šta u životu s lakoćom polazilo za rukom, premda se ne treba zavaravati da je bio lišen briga i problema svojstvenih svakom živom stvoru.