Kratka priča

Nema ništa gore nego kad se zainate drugovi oficiri da isteraju ono što su naumili, naročito ako si im iz nekog razloga simpatičan, pa uvrte u glavu da im je dužnost da te učine srećnim. Bilo je to u Nišu, davne 1984, bio sam na odsluženju vojnog roka.

Autor Miodrag Tasić

Begunac se spremao da pobegne... Sasvim siguran u konačnu odluku.  Prekrio je oblacima prozore, zgusnutu potamnelu paru rasporedio je pravilno, preko cele prozirnosti i vidljivosti. Zaključao je svetlost iznad krova i ključ je ... Držao ga je ne sasvim stegnut, produžio je trenutak, nekoliko njih, da ruka uputi poslednju zapovest misli ili obratno...

Nije prošlo ni mesec dana od kako je zakoračio u bračne vode, evo Mikice svog smrknutog na pragu roditelјske kuće. Znao je koliko nema smisla da se pred roditelјima pojavlјuje pokunjen, a koliko juče bio je zapeo da se ženi po svaku cenu, ali nije imao kud. Ko će da ga razume ako neće otac i majka; stariji su, iskusniji, mudriji. Trideset godina su u braku, sigurno će znati pametno da ga posavetuju.
Vrata mu je otvorio otac, majka je bila u komšiluku.

Verovala je da kad se zavuče pod njegove otežale krošnje i ostane dugo, dovoljno dugo da male bubice počnu svoj magični ples, da će se probuditi u čauri,obmotana svilenkastim nitima. Dudovi su rasli svuda oko nje, u parku kod česme., u dvorištu Doma armije koje se graničilo sa dedinim i gde su u tople letnje večeri preskakali ogradu i krili se pod dudovima da krišom puše, prve cigarete napravljene od kukuruzne svile ili ukradene iz pakle starije sestre.

Bilo jednom, nekada davno, jedno drvo, obično, pravo drvo, sa stablom, granama, lišćem i plodovima u određeno doba godine. Niko nije mogao da pretpostavi da je to drvo samo izgledalo obično, a da zaparavo to nije bilo...donekle.

Pažljivo je osmatrao okolinu skoro napuštene železničke stanice. Iza  magle i smoga, nazirala se zgrada, ili neki oblik koji bi to mogao biti... Sa desne strane u obrnutom smeru odlaznog koloseka, još dalje, sasvim dovoljno udaljen, kuljao je dim iz porušenog dimnjaka... Ostatak ili izbledela fotografija, datuma, godine koja je progutana u...i zaboravljena u sećanju poslednjeg umirućeg, zaboravljenog i odbačenog...

Prvog jula moja Medena je poranila, kupila kartu, ušla u voz i zbrisala na more. Bez mene. Šta ću joj ja tamo, rekla je, samo da joj budem teret. Ide tamo da rinta, a ne u provod. Lako je meni, završio sam višu poslovnu, imam i ujaka u opštinskom veću, zaposliće me u komunalnom ili u inspekciji čim se ukaže prvo slobodno mesto, a ona sa završenom gimnazijom nema mnogo mogućnosti da bira. Rođaka joj je našla lep sezonski posao, konobarisaće u nekom hotelu u Sutomoru. Glupo bi bilo da propusti takvu priliku i nešto zaradi.

Autor Miodrag Tasić

Оči su stidlјivо izbrisаlе јеsеn i sitnu kišu. Оsmеhоm su ispisаlе dugо skrivеnu žеlјu. „Žеlim dа...i ti žеliš...dа...“ Vаtrеnа strеlа, zаcеlilа је žеlјu i...

„Моst. Nе mоžе biti pоrušеn, аli kоrаci ćе gа... Ni zid, mаdа sklоn pаdu, nеćе sе јurišоm prеgаziti. Krоz оtvоrе nаrušеnоsti sаmо ćе prоći tеlо i pоtrčаti u nеstајаnjе.", zаmišlјао је krоz rupu izmеđu оblаkа, pоslеdnji i prvi bеg, skоrо rеkао.

Pages