Gorela je uspravno, praveći od sebe same jedinstvenu figuru. Plamen joj je lizao senku nad njom, terajući je da se ili sakrije ili podlegne toj svetlosti. Senka se odupirala danju nekako, ali sveċa se gasi tek u ponoć, treba da izgori do kraja, da ostane samo topla barica, koja će se zaustaviti u vremenu, koja će svedčiti o jednoj slavskoj sveći. Ta sveća je imala zalepljenu sličicu Arhangela Mihaila na svom dugom telu i venčić od papira.