Kratka priča

Išao je donekle pognute glave, kao da je upravo pušten sa robije, kao krivac koji se kaje za počinjeno zlodelo. Beše negde polovina jula, a dan dug letnji, nikako da prođe, da umine malo ona podnevna vrelina, koja ga je terala da se svađa sa ženom. Miki beše visok i mršav, na upalom licu videla bi se poneka bora ispod tamnih očiju i obrva, ispod nakostrešene kose i trodnevne brade.

Ako je danas beogradska košava rasterala svaku mogućnost snega i zavejanih puteva, pre 35 godina kada je prvi put čula za ovog sveca i njegov nagoveštaj duge i hladne zime , mlada žena se uverila u istinitost ovog narodnog verovanja.

Sreten Bošković

Prišunjali smo se i zalegli iza jednog grma, odakle smo imali dobar pregled situacije. Na svega nekoliko metara od nas, stajao je neprijateljski stražar. Koračao je lijevo – desno, nesvjestan našeg prisustva. Odmah iza njega nalazila se neprijateljska baza i logor za ratne zarobljenike.

Viktоr Dismаs pаžlјivо i dugо је pоsmаtrао ništа. Vеć је bližiо sе krај dаnа,u stvаri, dаn је biо zаvršеn, prоgutаnо svеtlо gušilо sе i nеstајаlо u rаzlivеnој јеsеnjој vеčеri. Gоdinа sе bližilа krајu i оn је pоdvlаčiо crtu. Svе izbrојаnе dаnе, оd prvоg dо dаnаs, оbеlеžiо је tаčkicаmа оlоvkе u dnеvniku u kојеm niје bilа zаbеlеžеnа niјеdnа rеč.
Dubоkо је uzdаhnuо. Prаznо ispustiо zvuk kојi sе sаmо pоnаvlјао iz dаnа u dаn, iz

Nije ni slutila da će je nekoliko nesmotrenih reči gurnuti u pakao poruge i odbacivanja. Kako se usudila da im kaže bilo šta, i to na prilično nedoličan način, svađom, iznošenjem nekakve istine? Koga je briga za istinu? Koga?

…..
Bože, da li je zbog te druge, mladje otišao slomljenog vrata, razbijene arkade, iskeženih očiju, sa baricom podno nogu i smradom koji ne može da istera iz nozdrava.
….
Kaputi na terasi lelujaju, kao smrt u filmu Bele noći. Barišnjikov pleše tango smrti.
…..
Piše danima, muči se noćima.

Ona je jedina znala njegovo i andjeosko i djavoljsko lice. I zbog tog andjela u njemu opraštala mu sve sotonino.
Mnogo ju je i mnogo ga je volela.
Mnogo ju je i mnogo ga je mrzela.

Sreten Bošković

Kada bih imao potrebu da pričam o prošlim vremenima, pričao bih onako kako je bilo, a možda i ne bih, jer ja sam samo čovjek, a čovjekovo pamćenje je varljivo. Varljivije je utoliko što je dalje u prošlosti, jer je presvučeno maglama i događajima koji su se preplitali i događali, a svaki je ostavljao trag u onom prethodnom, pa čovjek više ne može da razluči koliko je njega u događajima, a koliko je događaja u njemu.

Spavao je nesvestan mog prisustva. Pogledom sam ga obavijala  kao listovi glavice kupusa svoje jezgro, sigurno i savršeno zaštitnički, puštajući ga da sanja u udobnoj postelji nežnih, zelenih nijansi životnih sokova. Najzad, legoh pored njega. Toplota moga tela grejala je to uspavano biće. Uživala sam u svakoj njegovoj krivulji, udahu i izdahu. Jednog momenta otvori lenjo oči, zatim nabaci onaj razvučeni osmeh.

Pages