Kratka priča

Čekam satima. Vremenom sati su se pretvorili u mesece, a zatim i godine.

Smenjivala se godišnja doba. Bila sam mokra od kiša, dok je Sunce ne bi osušilo. Gledala u oblačno nebo, dok vetar ne bi rasterao oblake. Smrzavala se pod snegom, a onda bih ga istopila svojom vrelinom i željom da dočekam.

Gledala je kako sviće, izgubljena u sumaglici svojih snova. Potom je ustala, malaksala, dok  je mehanički uključivala kompjuter. Suviše je rano za ustajanje, ali san joj nije dolazio na oči. Upalila je lampu na stolu. Kompjuter je nanovo sporo otvarao.  

U hladnoj i usamljenoj sobici, osećala se tesno, izuzev što je povremeno izlazila do hodnika, sedela u dnevnoj sobi, gledala neke ljude na tv-u koji pričaju o nečemu. Izdvojen jedan glas koji prednjači u savetima, koga ne razume. Glava joj klone, spava joj se.

Zatvara vodu na tušu i usporenim korakom okreće se da izađe iz tuš kabine. Uloži puno truda da iskorači desnom, a potom i levom nogom. Napravi grimasu kad oseti bol. Rana na stomaku, prekrivena gazom, reguje na svaki nagli pokret.
Ima svega dva dana kako je Una došla iz bolnice. Treća operacija u poslednjih pet godina ostavila je traga na njoj. Više nikad neće biti ona stara, koja je mogla da potrči kad god poželi, uradi bilo koju vežbu ili pospremi stan, a da se pritom ne umori. Nikad više.

Makadam je vrištao, dok su preko njega bijesno prelazili točkovi divljeg terenca. Kao i za dobrim konjem, tako se i za ovim automobilom dizao oblak prašine. Podnevno sunce, djelimično sakriveno iza oblaka, gledalo je pomalo začuđeno divlji trk ovog mehaničkog konja. Crni džip, prekriven tankim slojem fine kamene prašine, zaustavio se pred dvorištem stare seoske kuće.

Siјао је mеsеc. Siјао је, svеtlеlа је njеgоvа tаmnа strаnа prоbiјајući sе krоz krоšnju drvеtа, dоk је оnа оpuštеnо оdmаrаlа. Hlаdni pustinjski vеtаr nоći skidао је prаšinu iz kоsе, sа prеplаnulоg licа, ulаziо u njеnе nоzdrvе, mirisао, hučао... Мirnо је spаvаlа, ni zvuci divlјih zvеri, ni gmizаvci, nisu је budili, sаmо је sаnjаlа nеprеkinut sаn...

Vеć mеsеcimа sаm biо bеz pоslа. Sеdео sаm nаmrgоđеn u iznајmlјеnој kаncеlаriјi nа pеrifеriјi i uz čkilјаvu svеtlоst lаmpе čitао crnu hrоniku iz dnеvnih nоvinа. Nа stаklеnim vrаtimа sе јоš uvеk mоgао prоčitаti nаtpis "Privаtni dеtеktiv Оkо Sоkоlоvо, brzо, diskrеtnо, еfikаsnо", brој mоbilnоg i mејl аdrеsа.

Staša je devojčica koja u školi najviše obožava srpski jezik i predstave. Odličan je učenik i aktivno učestvuje na brojnim takmičenjima iz mnogih, sebi omiljenih, predmeta. Prijavljivala se za svaku predstavu i u svakoj bi briljirala, zahvaljujuci svom urođenom talentu. Učiteljica bi je uvek pohvalila na dobro ostvarenim ulogama. Staša je zbog toga bila ponosna sebe.

Autor Slađana Belko

"Želim te."

"Znam"

"Znam da znaš. Ali, ne znaš da ne želim da mi se ostvariš."

"Znam i to."

"Onda znaš i zašto."

"Naravno. Iz istog razloga iz kojeg i ja ne želim da ti se ostvarim. Ako bih se ostvarila, više ne bih bila želja. Ostvarenje je za svaku želju ravno smrti."

"Zar se ne bojiš da bih mogao da prestanem da te želim? "

Kupio je jednokratnu kartu za mesto u koje nije nikad bio. Devojka sa šaltera ga odmeri i dade mu kartu za neki gradić na istoku Srbije. Zamahnu dugom kosom, da bi primetio njene talasaste lokne, ali on je ne pogleda.  Čovek u post(zreloj) fazi života, prosto umoran od života, dade joj novčanice,  koje izvuče zgužvane iz zadnjeg džepa farmerki. Delovao je po malo zapušteno i umorno. Mlada šalteruša je trepnula par puta dugim trepavicama, koje su njemu izgledala kao krila  ogromnih ptica koje je gledao na jednom od onih kanala sa životinjama.

Pages