Iz trećeg ugla

"Udaću se jedino za vojvodu Marka Miljanova!" Ove reči je uporno kao na traci pred svojim roditeljima, porodicom i drugaricama, ponavljala devetaestogodišnja Stefanija - Stefa Danilović, ćerka nikšićkog trgovca hercegovačkog porekla Luke Danilovića. "Muči dijete! Da ti nijednu riječ više čuo nijesam!" Prekorio bi je otac, koji bi posle začuđen zbog ćudi svoje ćerke, uz ono pljeskanje šakom o čelo, često znao sebi da promrmlja u bradu: "Oh, lude detinje — đavole glave... Em detinja, em ženska!? Ču nje?

Treba mi neko da Ja bude, da se odrekne sebe. Želim da ga obučem u moju kožu i ubrizgam ovu cigansku krv.

Neka se javi ko hoće da diše moj vazduh i miriše na moj smrad. Mora da bude gad da bi mogao ja da bude.

Nudim mu besane noći i dane u kojima sviće Mesec. Poklanjam mu sve prošle i buduće sekunde, minute, sate...i ono “zauvek”. Dajem mu put posut trnjem i snagu da izdrži bol.

Hoću da stojim na svom mestu pod Suncem, neka tu sija samo za mene.

Hoću parče neba da otkinem nosem i da se popnem na oblak.

Hoću da zavijam na Mesec i da su vuci siti, a ovce na broju.

Hoću da mi je polje široko i zeleno, a korak od sedam milja.

Hoću da mi oko vidi daleko, što dalje od nosa.

Miodrag Tasić

Za one neuke koji se edukuju preko mreža
i glume instant filosofe. Erudite i poznavaoce.
Dušebrižnike, savetodavce. Life couch savetnike.
(ovo da budem u trendu, uprkos godinama).

Ljubav je tajna i veliko čudo. Tajna od hiljadu tajni. Tim rečima počeo sam jedan pismeni zadatak iz srpskog u drugom razredu gimnazije. Danas, tri decenije kasnije, iako sam upoznao ljubav i mnoge njene tajne, jednako budem ushićen kad otkrijem neku njenu novu čaroliju, kao onih dana kada sam drugarice iz odeljenja razodevao pogledom, a one mi blagonaklono uzvraćale vragolastim osmehom.

Uvek sam zamišljala šta bih rekla da me sada pozove novinar Glorie i kaže:
"ajmo jedan intervju,vaša intimna azbuka."
Pa eto, za svaki slučaj.

– I to mi je neki život. Rmbačim od jutra do mraka, a onih nekoliko sati dok sam vesela, radila bih znaš već šta, ali, kao u inat, Milutinu se baš tada obavezno prispava. Sutradan obično zamenimo uloge. I tako, iz dana u dan…  

Požalila se Marija svojoj prijateljici Kristini, a ona se nasmeši pa reče:

– Ma, važno je da ljubav traje. Sve ostalo su sitnice…  

21. godina 21. veka!? Kinezi je vode kao godinu bivola; neki drevni narodi su je još pre čitavog milenijuma okarakterisali kao godinu zmija i utvara; Šekspir bi je verovatno nazvao godinom budala, dok bi je Dostojevski još verovatnije preimenovao u godinu idiota?! Ipak, šta ova tek počela 2021. znači nama? Možda bi za nas i našu budućnost bilo najbolje da je doživimo kao "godinu ogledala". Godinu razgovora sa samim sobom, godinu priznanja: gde smo, šta smo i gde želimo da budemo; i godinu u kojoj ćemo svoj život čvrsto zgrabiti s obe ruke.

Miodrag Tasić

Pages