Iz trećeg ugla

Jutarnja rutina... Kafa, prelistavanje štampe i novosti sa mreže.
Uvek kad FB preplave prepucavanja vaksera i antivaksera, ja shvatim da se nešto novo dešava, i prelistama baš te naslove O Covid propusnicama.
I kao čuvena Mišel, I shall speak only once,...evo i mog doprinosa.
Ja ne znam ništa o štetnosti vakcina i da li nas njima truju, ali znam da sam pre dve godine slobodno putovala Evropom i ovaj čarobni mesec septembar provela krstareći Italijom i Francuskom.

Crvotočne bubice smo, ljudi moji! Ne znamo, ne vidimo, ne shvatamo veličinu ljudskih mogućnosti u svakom od nas. Ego je izdominirao ovim svetom. Usmereni, zarobljeni, izudarani šemama, nametnutim modelima slepo pratimo oznake pored puta i mislimo to je naš put. Zašto nismo, onda, zadovoljni i opušteni? Zašto prihvatamo serviranu, očiglednu laž iako znamo da nam je jedini smisao istina u nama? Zašto idemo protiv sebe, u nemir, nesreću, nezadovoljstvo i strah?

Propali smo, zato što nemamo komšijsku solidarnost. Izgubili smo empatiju, osećaj za tuću muku, želju da jedni drugima pomognemo bez digitrona i računice, bez da nešto očekujemo ili tražimo zauzvrat. U moru ljudi, u opštoj buci i halabuci, izgubili smo čoveka. Izgubili smo ga s namerom da ga nikada ne pronađemo. Prognali smo ga duboko u sebe, do svog debelog creva, u nadi da će odatle, preko kanalizacije i neke reke, stići daleko u svetska mora, daleko od nas, jer nam sama premisa i ideja čoveka kao takva nije potrebna.

U pomenutom tekstu reč je o Žarku Koraću, penzionisanom profesoru Filozofslog fakulteta u Beogradu, svojevremeno u vreme DOS-a, aktivnom političaru – zameniku premijera u vladi Zorana  Đinđića, jednom od retkih neokaljanih političara tog vremena i njegovom intervjuu listu Danas, a povodom nedavnih događaja u Crnoj Gori prilikom ustoličenja Joanikija za mitropolita crnogorsko-primorskog.   

Isus koji je došao kasno! Naravno, figurativno - u prenesenom značenju, bez želje da se pravi Isus - jedan i jedini Sin Božiji vređa, ili da se u bilo kom kontekstu i na bilo koji način stavi u istu ravan sa ljudima. Isus je svojom pojavom doneo spasenje i spoznaju; darivao je ljudima istinu, ali i motiv, da jedni u drugima pronađu čoveka - i da u neku "novu eru" krenu u koloni jedan pored drugog, a ne jedan iza drugog. I jedino ta kolona ima smisla, i jedino je takva kolona - Hristova kolona!

U tekstu „Opančar agencija* javlja – povodom teksta Unutrašnja diferencijacija u SNS i lokalni izbori u Srbiji – mutna najava mračne budućnosti” (Koreni 21. maja 2021), rekoh:

Tumbajući po kući, naiđem na album sa srednjoškolske ekskurzije. Odmah prekinem sve, skuvan najveću kafu i krenem da listam.

"Prometej je na vrhu Kavkaza vekovima trpeo najstrašnije muke i najzad je zaželeo smrt, koju mu je otac bogova uskraćivao. Konačno je došlo vreme njegovog spasenja. Ijin potomak Herakle, dok je prolazio Kavkazom na putu za zemlju Hesperida, ustrelio je strašnu orlušinu koja je Prometeju kidala jetru. Kad je besmrtni Hiron odlučio da dragovoljno pođe u smrt, Prometej je oslobođen muka.

Miodrag Tasić

Grčki filozof Diogen je u 4. veku pre nove ere, izlazio iz bureta u kojem je živeo i sa upaljenim fenjerom u ruci - usred belog dana tražio čoveka! I nije ga našao. Bar ne da se zna. Naravno, od te Diogenove potrage prošlo je više od 2 300 godina i promenilo se sve, pa i Grčka. Nekadašnja zemlja mudrosti, postala je zemlja političkih gluposti, a i sama "mudrost" danas ima potpuno drugačije značenje i drugu adresu stanovanja.

Pages