Iz trećeg ugla

Pre nekih desetak dana portal Koreni je objavio „rimejk“ podužeg teksta Cvijetina Milivojevića „Miljenica“ i „pastorče“ ili kako se od „Gospodaru zapovedaj“ stiglo do „AV – Crvena zvezda ne sme da stane“, od 15.decembra 2023. Za neupućene „Miljenica“ je Crvena Zvezda, a “pastorče“ (čak i bez onog velikog početnog slova „P“) je naravno Partizan, pa sve tako  u duhu naslova na nekih 5-6 strana sitno kucanog teksta.

Reagovao sam na taj tekst i u komentaru napisao:

Dve trećine života živim na Novom Beogradu, u malom bloku blizu Sava centra. Sedam zgrada sa kosim krovovima, fasadna cigla, zelenilo i uredjene zelene površine. I Mesna zajednica „Gazela“, čini mi se da se tako zvala, dok smo još bili zajednica i dok je to ličilo na mesto. Ali sa dolaskom devedesetih polako počeše da nas zaboravljaju.

Umrežena stvarnost, vez beskrajne iluzije: varka, fotomontaža, reklama, psihijatrijska čekaonica, raspad svih ljudskih vrednosti, izgužvana istina, ispeglana laž...
U šta se ovaj svet pretvara? U nešto virtuelno, nepostojeće, zasigurno.
Jeste, više volim da vidim svoje ulepšano lice, ali ne do neprepoznavanja! Naravno da moj umetnički izraz otvorenog srca, naivne prirode zrele žene, jeste ona autentičnost koju ću uvek negovati i koji će biti ispred onog ulepšanog lica kao moje stvarno ja.

Iza zatvorenih vrata je lakše. Živi se, nekako... Životari se i strepi se u tišini. Miševi u malim rupama, a mačka ispred i baš je briga, uživa, živi punim plućima.

Komadi srca osušili se od čekanja na život. 

Izreče jutros Velmoža jednu rečenicu o nekakvom ekspo karnevalu u prestonici, a ja se pridržah da ne potegnem nešto na TV (skupo plaćena potreba za mazohizmom). Ovo on izreče ne shvatajući tako dubokoozbiljan i velikomučen da je ovde karneval svaki dan i to ne samo u prestonom gradu. Ovde je, vođetino naš, svaki dan cirkus i na trapezu se prevrćemo da bi preživeli od minimalca, da bi održali neki nivo zdravlja, a da nam ne oderu i ono malo sala što nabismo žderući leba i margarina (sendviče), sa i bez podriguše.

Idemo na sport, jer u politici je stanje – ko shvati, razumeće, i jednako se to odnosi i na domću, kako na vlast tako i na opoziciju, i na međunarodnu scenu – Amerika, poznati svetski mirotvorac i čuvar demokratije diljem sveta i šire, sa svojom neutaženom željom da ovlada svetom (a naročito Rusijom), Evropa, koja je u tome bespogovorno prati, uz interno nadmetanje ko će da ponese titulu prve pratilje Mis Amerike, Rusija koja protiv Ukrajine vodi otvoreni rat da spreči taj scenario, pa taj rat ne sme da izgubi, i udruženog Zapada koji ne sme da dozvoli da u tom

Peglam, i uzgred pokušavam da pronadjem neki podcast da slušam. Nešto ne ide, kad zvoni telefon.

Čekam poziv da mi isporuče narudžbinu na kućnu adresu i misleći da je to, javljam se. Na nepoznat broj. Kad, eto meni zabave.

- Dobar dan. Zovem iz kompanije bla, bla, bla...

Obično već kod drugog Bla prekidam vezu ali od jutros mi se igra. I tako...

- Dobar dan.

- Kako se zovete?

- Pretpostavljam da znate kad ste me već pozvali.

- Ne, znate nama daju samo spisak brojeva i mi zovemo, ne znam kako se zovete.

Autor Milan Neđić

Badnje veče! Kolači – gurabije, lenje pite ... (puna vangla, uzmeš kad god prođeš!), česnica – ko li će sutra da nađe paru, slama po uglovima, orasi ...  posna večera – prebranac ... večernja liturgija, božićna vatra, crkveno pojanje, propovedi ... Tako je nekad bilo.

A danas – sve je otišlo u ... „Vatrometi, topovski udari, petarde, paljenje auto guma, harmonika, veselje...” Raspevani pop se dočepao mikrofona, pa poje: „Joj Miro popadija šta si sa mnom učinila, više volim tvoje lice od Vrčina, Begaljice …”

Pages