Iz trećeg ugla

Bila je ovo 21. godina 21. veka!? Kinezi su je vodili kao godinu bivola; neki drevni narodi su je još pre čitavog milenijuma unapred okarakterisali kao godinu zmija i utvara; Šekspir bi je verovatno nazvao godinom budala, dok bi je Dostojevski još verovatnije preimenovao u godinu idiota?! Ipak, šta god i kakva god da je bila, 2021. ide "ad akta", a na njeno mesto dolazi dvadeset i druga godina ovog stoleća. Nova 2022. Možda bi za nas i našu budućnost bilo najbolje da je doživimo kao "godinu ogledala".

Ludost je u ova vremena tranzicije iz kvazidemokratije u robovlasništvo biti dobroćudan i mio, savestan i svesno činiti dobro. Oni koji su "pobednici" tranzicije nazivaju ovakve ljude budalama, jadnicima, bolesnicima, ali bahato troše tu ponuđenu dobrotu, jedu je, satiru je, grade na njoj sve što imaju, voze po njoj sve svoje nove idelogije i eksperimentišu sa trendovima modernog iznuđivanja duša.

Nije mi žao, dragi ljudi, što ne mogu da se oduševljavam sjajem novogodišnjeg vatrometa koji se kao copy-paste pojavljivao u svim većim gradovima sveta. To me podseća na dirigovanu iluziju sreće, baš kao i dirigovanu skorašnju “pošast”! Zar vi dragi ”obični” ljudi živite u tom ponuđenom scenariju opšte lažne sreće? Samo vam je to falilo u životu, da bi pečatirali i druge laži u životu? Zavedeni ste, zarobljeni, gajite te životne laži i lepo vam je?

Autor Milan Pantić

Egzorcizam je prilično rigidna metoda, a i podrazumeva da se đavo nalazi u vama. Mi ovde govorimo o đavolima oko vas u vidu pogrešnih intimnih partnera, pogrešnih prijatelja i pogrešnih saradnika. Takođe, „deljati“ glogov kolac, nije baš najpopularniji način – a pride može da bude i krivično kažnjiv. Biće dovoljno da svim vragovima vašeg života prosto okrenete leđa i da ih pozdravite jednim doviđenja. Istina to zna da bude teško. „Ne lezi vraže“ nije džabe rečeno.

Potraga za idealnim emotivnim partnerom je vrlo slična kupovini patika. Uđeš u butik, vidiš određene patike, probaš ih, prošetaš malo sa (u) njima, sviđaju ti se, pomisliš kao stvorene za tebe, ali kažeš: "Gde da uzmem baš prve na koje sam naišao". Naravno, to prati ono ljudsko i prokleto: "Ja mogu i zaslužujem bolje". I tako, vođen time zahvališ se prodavačici ili prodavcu i nastaviš dalje. Prođeš još 100 butika, probaš još 100 pari patika i na kraju ti postane jasno da su one prve bile najbolje. I šta ćeš?

Autor Miodrag Tasić

Princip zаvоđеnjа žеnа i оsvајаnjа pоdrškе nаrоdа u pоlitici је vrlо sličаn: Аkо kаžеš оnо štо misliš - nеćеš dоbiti оnо štо žеliš. Е sаd… Pоslе оvе izrеčеnе tvrdnjе ili kоnstаtаciје - kаkо vаm drаžе, mоždа bi bilо nајbоlје dа kаžеm оnu bеzоbrаznu rеč kоја pоčinjе sа „ЈЕ“, а zаvršаvа sе sа „BIGА“, аli zbоg оzbilјnоsti tеmе i оpštеg kvаlitеtа јаvnоg diskursа, rеšiо sаm dа vаs pоštеdim - а sеbе lišim prоstаklukа. Nаrаvnо, mоždа sе vi nеćеtе slоžiti sа mnоm? Pоgоtоvо аkо stе dаmа? Моždа vаm оvе rеči zvučе prеvišе grubо, аli vеruјtе- nе gоvоri tо pаkоst i zlоbа.

Može li čovek da postane stranac samome sebi, kao da je postalo izlišno zapitati se; moglo bi se reći da je to zapravo – pravilo. Tužna slika nas samih zarobljenih u lavirintima i bespućima stvarnosti. Kako nam je u sve dinamičnijem okruženju, u kakvom nam se danas odvija život, sve teže da prepoznamo sebe u nekim našim postupcima (kakvi su se zbili), da prepoznamo sebe iz nekih perioda našeg života (koje bismo radije da zaboravimo), i u nekim  iskušenjima (kojih bolje da nije ni bilo). Postali smo žrtve selektivne amnezije.

Mi nismo rasli zajedno i majke nam se nikada nisu upoznale pa, zašto osećam da smo jedna duša sa istim korenom? Ima nešto iznad znanja i ljudske sujete, ima puno tog nečega što nas spaja na zidu popodnevne dremke u igri dečjih silueta i nevidljivih anđela na ruševinama raja, baš kao i zvuk onih skupljača bačenih uspomena koji sa preciznošću mača paraju šavove onog nemog i bolnog dečjeg plača. Gde će vam duša dušmani, ubice ljubavi? Kojim imenom da vas zovem a da Boga ne uvredim? Kako da vam oprostim ili da za vas molim?

Pages