Mesta i sudbine

Efekat pojma zabranjeno ima ogromnu moć. Istovremeno izaziva strah i neodoljivo privlačenje, a probuđena radoznalost stvara prostor posebnosti onome što nam se uskraćuje. Moćnici oduvek određuju šta se sme videti, čuti ili pročitati. Zabrane i cenzura ne odnose se samo na knjige i umetnost, već na sve sfere života: od političkog govora i verskih uverenja do ličnog ponašanja i javnog izraza. Menjaju se samo metode i mehanizmi — od spaljivanja rukopisa do digitalnog nadzora i apsolutne kontrole. Suština je ostala ista: ko upravlja informacijama, upravlja i moći.

Par godina unazad, stiže poziv od prijatelja da se nakratko izmestimo iz svakodnevice i ustaljenog ritma, da “pobegnemo”:
– Ej, idemo u escape room!

Taman se na grad spustilo tiho zimsko septembarsko veče, okoliš pokrilo injem i mirisom Arktika, kad zazvoni aplikacija na telefonu i trenutno me razbudi kao alarm za vazdušni napad. Obaveštenje o upravo “pristiglom” severnom svetlu, atrakciji koja se ne propušta, osim ako si na respiratoru, nedajbože!

Otvaram garderober, navlačim krznenu odeću jer ako već moram napolje, bolje da izgledam kao sibirski milioner nego kao pingvin. Mada, više ličim na Jetija, ali to sad nije tema.

Baltičko more, ledeno kupalište koje ni u avgustu ne dostiže temperaturu veću od “ako uđeš, to je zato što te neko gurnuo”. Mi dođoši sa Balkana, mediteranski potrošači, odlazimo na plažu sa velikim očekivanjima. Opremljeni ćebadima i peškirima, drhturimo umotani u iste, i pokušavamo da izgledamo kul dok nam zubi glasno stepuju. Kao, pijuckamo kafu, pogledi nam fascinirano blude ka horizontu, iščekujemo toplotni talas i pravimo se da je pesak vruć, da nas prijatno peče po tabanima.

Saobraćaj u Talinu. Taj veličanstveni teatar svakodnevnog urbanog života, gde su uloge jasno podeljene na pozitivce – poznavaoce i poštovaoce saobraćajnih propisa, tragičare – one koji “spavaju” na semaforu, koji grčevito stežu volan i nikad ne uspevaju da skrenu na vreme, i dame koje srednjim prstom rešavaju sve saobraćajne dileme.

U martu se na Baltiku odigrala pomama za koncertnim kartama nesvakidašnjeg spektakla. Balkanska muzička legenda u belom odelu dolazi u Talin posle 19 godina! “Obećava divlju žurku koju će fanovi dugo pamtiti! U vazduhu se već oseća urnebesna atmosfera!” Jeeee! Karte su se potom, u slatkom iščekivanju, krčkale po nekim digitalnim mrakačama, iščekujući 17.avgust 2025. leta Gospodnjeg.

A u marketu drama dostojna Netflix trilera.

Nosim svoju korpu mirno, dostojanstveno, sa stilom.

I onda — sudar vekova, kultura i korpi.

U jednom neopreznom manevru, moja korpa blago okrzne drugu. Ništa strašno, pomislim. Dešava se, i one su kao ljudi — privlače se.

Danas je Estonija odlučila da ispita koliko joj građani brzo trče do skloništa - proba alarma za ratnu opasnost. Sirene zavijaju ali sve u znaku "samo testiramo, ništa strašno... još." Narod disciplinovano ne haje, mada svi znaju redosled: prvo telefon, pa kaciga, pa flašica vode, pa pogled ka istoku.

A tamo - medved.

Gde sam? Kako sam dospeo ovde? A samo sam njuškao po travi u kojoj je toliko “grafita”. I moram svaki pročitati, da mi ne promakne neka važna poruka. Na par njih sam morao i odgovoriti, vrlo oštro, u pitanju je bilo teritorijalno preimućstvo. Zaneo sam se i zalutao. Zato sada ne prepoznajem ovu ulicu. Ako sam se malo izgubio, slutim da se neće dobro završiti. Hladno mi je. I počinjem da drhtim. Da li od hladnoće ili od straha?

Zemlja u kojoj živi 1370 000 stanovnika, od toga u glavnom gradu oko 450 hiljada duša. More, mnogo zenila, šuma i čistog vazduha. Savršeni uslovi za zdravlje. U obilasku zdravstvenih ustanova, nailazi se na besprekorno čiste i uglancane čekaonice.  I besprekorno prazne.