Mesta i sudbine

Danas je Estonija odlučila da ispita koliko joj građani brzo trče do skloništa - proba alarma za ratnu opasnost. Sirene zavijaju ali sve u znaku "samo testiramo, ništa strašno... još." Narod disciplinovano ne haje, mada svi znaju redosled: prvo telefon, pa kaciga, pa flašica vode, pa pogled ka istoku.

A tamo - medved.

Gde sam? Kako sam dospeo ovde? A samo sam njuškao po travi u kojoj je toliko “grafita”. I moram svaki pročitati, da mi ne promakne neka važna poruka. Na par njih sam morao i odgovoriti, vrlo oštro, u pitanju je bilo teritorijalno preimućstvo. Zaneo sam se i zalutao. Zato sada ne prepoznajem ovu ulicu. Ako sam se malo izgubio, slutim da se neće dobro završiti. Hladno mi je. I počinjem da drhtim. Da li od hladnoće ili od straha?

Zemlja u kojoj živi 1370 000 stanovnika, od toga u glavnom gradu oko 450 hiljada duša. More, mnogo zenila, šuma i čistog vazduha. Savršeni uslovi za zdravlje. U obilasku zdravstvenih ustanova, nailazi se na besprekorno čiste i uglancane čekaonice.  I besprekorno prazne.

Glasovi o početku ratnih dejstava u Ukrajini 2022.godine istog trenutka su se raširili i po Baltiku. Očekivano, poprimili su razmere šematizovane medijske kampanje, u cilju uspešnog širenja panike, straha, ishitrenih odluka. Dodatno uznemirenje unosila je i sama činjenica da je jedna od sukobljenih strana udaljena tričavih dvestotinjak kilometara. Pogledi prolaznika dobili su notu grozničavog opreza. Koraci su im postali energični, užurbani. Sve je to učinilo da i miris vazduha bude drugačiji, titrav, napet, pun varnica.

Velika pozornica skrivena otmenim tamnim zastorima. Žamor publike pomešan sa zvukom spuštanja sedišta. U vazduhu kovitlac parfema, probuđenih čestica prašine i očekivanja. Tanani snop reflektora i nemirno titranje na naslonu praznog sedišta. U iščekivanju čuvenog baleta još čuvenijeg Viljema Šekspira. 

Uzbuđenje blago remeti nečiji uporan kašalj. Sašaptavanje. Gašenje svetala. Iz mraka se probijaju tihi glasovi dvojice gledalaca na susednim sedištima:

“Dugoočekivani korak”

“Ukidanje preostale relikvije”

“Brisanje poslednjeg traga mamurluka od sovjetske okupacije”

“Kraj sovjetske istorije”

“Pobeda”

“Sloboda”

Slogani kojima ovih dana obiluju stranice dnevne štampe i novinskih portala.

U neobičnom severnom svetu neobično je, neuobičajeno i malo verovatno zabadanje nosa u tuđu šerpu. Ni u onu pravu, a ni u ono što ona simboliše.

Autor Olgica Marinković

Autor Olgica Marinković

Ljuljuškanje, nunanje, ljuljanje, od onog prvogu majčinom naručju, obojenog beskrajnom nežnošću i ljubavlju, brižnog i punog strepnje, kao i onog egzaltiranog ali dobronamernog, rizičnog po dobijanje moske bolesti, u Estoniji je, spram očekivanja, kao i mnoge druge bezazlene radnje, doživelo pravi tehnološki i još poneki prevrat.