U kući bivšeg neprijatelja (pisma iz Estonije)

Godine 1711. ruski car Petar Prvi napravio je prvu posetu Talinu. Razlog je bio obilazak i upoznavanje sa novoosvojenim posedima, naročito luke i gradskih utvrđenja. Među lokalnim stanovništvom, koje je bilo desetkovano ratovima i kugom, nastala je čitava pometnja zbog neizvesne sudbine i budućnosti u novouspostavljenoj vlasti „Petra Prvog, varvarskog tiranina sa Istoka“. U čast njegovog dolaska, malobrojno stanovništvo sa svojim poglavarom, pokušalo je da umilostivi novog vladara, te su podignuta dva slavoluka, na ulicama upaljene baklje, a svaka kuća u kojoj je bilo života, morala je imati upaljenu sveću.

Car Petar došao je sa svojom pratnjom u kojoj su bili carica Katarina, sekretar Makarov, Menšikov i drugi. Vreme svoje posete nije želeo da provede u zamku na Tompeji, poznatom „rizortu“ u kome su se, kraće ili duže, zadržavali i boravili veliki vladari ovih prostora. Odlučio se za kuću svog bivšeg neprijatelja Volmara Šlipenbaha. Kako je ona bila skromnije opremljena, a carski zahtevi ipak carski, u kuću su dovučene najudobnije fotelje, luksuzan nameštaj, ogromne količine hrane i pića i naravno, smeštaj i seno za konje.

Na trgu Losi, nedaleko od Parlamenta, nekadašnjeg tompejskog zamka, a preko puta katedrale Aleksandra Nevskog, nalazi se plavo-bela jednospratnica koja je pre tri stotine godina bila plemićka kuća, rezidencija vojskovođe Volmara fon Šlipenbaha. Vojnu karijeru započeo je u švedskoj vojsci gde je dobio čin kapetana, a zatim po izbijanju Severnog rata, postavljen je za glavnog komandanta antiruskih odbrambenih snaga. Pod činom general-majora 1702.g. borio se protiv trupa grofa Šeremetjeva. Samo pet godina kasnije njegova vojska od Rusa je pretrpela ogromne štete u ljudstvu i naoružanju. Veliki poraz označio je i kraj vladavine švedskog kralja Karla XII koga su iz „milošte“ zvali Gvozdena glava. Švedska vojska je zarobljena, preko 30 000 ratnih zarobljenika poslato je na kopanje kanala u nizijama reke Neve, a kralj Karlo je utekao na šestogodišnje izgnanstvo u Tursku.

A junak ove priče, general Šlipenbah, postao je prijatelj cara Petra Prvog. Najpre je neku godinu proveo u ruskom zatvoru, a onda ga je car pomilovo i oslobodio i ponudio značajno mesto u ruskoj službi. Kako nije bio Šveđanin, već livonski Nemac, ponudu je oberučke prihvatio jer u takvoj tranziciji nije video ništa sramno. Tako je Šlipenbah, takoreći „Šlihtenbah“, zahvaljujući visokom obrazovanju, znanju jezika, obaveštenosti iz svih oblasti gradskog života i neverovatnim šlihtarskim veštinama, avanzovao. Umesto lopatom i krampom, on je za istim stolom sa Petrom Prvim, vitlao čašama votke. Uskoro je ponovo dobio čin generala i mesto tajnog savetnika u državnoj službi.  

A Petru i Katarini Talin se mnogo dopao, te je i građanstvo moglo malo da predahne.

Danas se u prizemlju ove kuće nalazi pošta, i spomen-ploča sa natpisom:

Petar I je ovde boravio tokom svoje prve posete Talinu od 13. do 27.12.1711.g.