Vanja Avramović

Rođena sam 22. 09. 1992 godine u Jagodini. Živim na selu u okolini Jagodine. 

Završila sam srednju tekstilnu školu za konfekcionara - krojača. Imam dvadeset i sedam godina, nezaposlena i neudata.Pisanjem sam se počela baviti sasvim slučajno. Tačnije, u jednoj knjiškoj grupi na društvenim mrežama postojao je izazov da napišemo priču po zadatim naslovima. 

Pošto sam osoba koja voli izazove, odlučila sam da pokušam da napišem svoju prvu priču. Sećam se da je bio lep i sunčan dan dok sam sa sestrom sam bila napolju, kada mi je proradila inspiracija za svoju prvu priču. Bio je to 16. avgust 2018.godine, datum kojeg ću zauvek upamtiti u svojem sećanju. Tada sam se odvažila da zaplovim u autorske vode, iako još nisam bila u potpunosti vična pisanju.

Nakon toga, u meni se izrodila strast za pisanjem, pa sam odlučila da poslušam svoj instinkt, zahvaljujući kojem sam nastavila da pišem po svojoj prepoznatljivoj ljubavnoj tematici.

Uživam dok pišem tada dajem celu sebe, srce i dušu, odnosno celo svoje biće.  Priče su uglavnom ljubavne forme, neke su i istinite, dok ostale predstavljaju plod piščeve mašte. 

Naravno, kao i svaki pisac oprobala sam se i napisala jednu krimi priču, ali sam ubrzo shvatila da mi ljubavno romantična tematika jako dobro leži.

Želja mi je da jednog dana objavim svoju zbirku priča ili da napišem roman po kojem ću biti prepoznatljiva čitalačkom auditorijumu. Hobi mi je čitanje, pisanje, a inače sam veliki ljubitelj životinja.

Oduvek je bila omiljena u društvu, plenila je nekim unutrašnjem sjajem koji se naprosto širio iz nje. Zahvaljujući urođenoj harizmi, lako je sticala nova poznanstva bez uloženog truda. Gde god bi se našla prilazile su joj osobe koje ranije nije viđala u želji da sa njom ostvare bliži kontakt. Delovala je mirno i povučeno, ali ipak dovoljno primamljivo muškarcima, iako to nije znala. U životu je imala samo jednu želju, da na vreme završi školovanje i započne samostalan život.

Ilijana je po rođenju ostavljena ispred prihvatilišta za nezbrinutu decu. Bila je u korpici i uvijena u roze ćebencetu sa porukom izvinjenja u kojoj je pisalo: "Ti si jedno nevino biće, ne zameri mi što sam te ostavila. Morala sam. Možda se nekad ponovo pojavim u tvom životu. Neka te prati zdravlje i sreća." U potpisu, "Voli te tvoja majka, nikad te neću zaboraviti."