Željko Jovanović

NAJGORI

Godinama je preživljavao prodajući na ulici keramičke šolje sa natpisima: Najboljem ocu, Najboljoj majci, te najboljem dedi, babi, ujaku, sinu, ćerki, šefu, prijatelju, suprugu ili supruzi. Iako je sam Bog svedok da su te darovane šolje, uprkos lošem kvalitetu, nadživele brojne brakove.

Nije problem imati problem, problem je kada ne znaš kako da taj problem rešiš.
Nakon što je predsednik stručnog žirija analizirao pristigla književna dela, došao je do skromnog zaključka da je od svih pročitanih i nepročitanih dela najbolje upravo ono sa kojim je lično on konkurisao.

Vuk je odlučio da napiše književno delo u kojem će obelodaniti istinu i raskrinkati vekovnu kampanju koju ljudska vrsta vodi protiv njegove. Poznato je da su autori dela u kojima se vukovi predstavljaju kao krvnici i zlotvori upravo oni koji ubedljivo najviše jedu ovce – ljudi.

I tako je vuk napisao knjigu sa dobrom fabulom, sjajnim ritmom rečenica, solidnom metaforom i, što je najvažnije, emocijom i autentičnošću.

KASTRACIJA

— Baba, šta misliš da kastriramo mačka? — upita starac posmatrajući svog ljubimca u nesvakidašnjem stanju.
— Nipošto! Neka makar neko iz ove kuće upražnjava one stvari — odgovori prekorno baba.
— Ma, nešto se poprilično čudno ponaša — pravio se deda da ga nije dotakla babina doskočica.
— Onda bi po tom kriterijumu trebalo makar dvojicu ministara da kastriramo — reče baba ljušteći krompir.

LUDAK NA SLOBODI

Dokon pop koji je došao da krsti jariće naterao je vuka, koji se krio u žbunu u zasedi, da se prekrsti. S obziromna to da je majka koza, zbogviška dece, iliti manjka mleka, morala da ode u nabavku istog, a da je svoje jariće naučila nepoverenju, konverzacija između njih I popa preko zatvorenihvratanije se odvijala na najbolji mogući način. Međutim, pop nije odustajao:

– Odlučio sam da se ženim. – reče odlučno deda, nakon što je obrijan, u novijoj košulji, izašao iz kupatila. Ovu rečenicu je zasigurno više puta ponovio ispred ogledala za vreme brijanja, pre negošto je odlučio da je podeli sa ukućanima.

Međutim, s obziromna to da od prisutnih nije dobio reakciju kakvu je očekivao, odnosno, bilo kakvu reakciju, odlučio je da je ponovi, samo glasnije:
– Odlučio sam da se ženim!

Autor Željko Jovanović

Kako to obično biva, neposredno pred izbore, jedno zabačeno selo posetio je političar sa vizijom i željom da pomognemeštanima. Narod je izašao da vidi novog rešavača svojih nedaća.

- Kako ide, majko? — upita političar namrštenu bakicu koja se naslonila na kapiju kao da štiti utvrđenje od neprijateljskih prilika.

Radoznali seljani brzo su okružili pridošle goste. Žuti, hromi mešanac insistirao je na tome da onjuši kamermana.

DEDA MRAZ NA SLUŽBENOM PUTU

ODžAČAR: Ooooooo, gde si kolega?

DEDA MRA3: Izvini, ali kako smo mi kolege?

ODžAČAR: Pa čekaj... Dobro, istina je da si ti Deda Mraz, a ja odžačar, ali vidi ovako: Je l' se obojica pentramo po krovovima? Pentramo se. Je l' obojica nosimo uniforme? Nosimo! Dobro, ono jes' tvoja je crvena, a moja je crna, ali je l' obojica donosimo sreću? Donosimo! Je l' obojica pijemo? Pijemo!

DEDA MRAZ: Ja ne pijem.