Željko Jovanović

Željko Žele Jovanović je rođen 22. juna 1989. godine u Kragujevcu u radničkoj porodici.
Bavi se pisanjem aforizama, satirične poezije i proze, i poezije za decu.
Objavuje u dnevnim novinama, književnim časopisima, i na internet portalima.
Član je Beogradskog aforističarskog kruga.
Objavio je zbirku aforizama „Ostavite nešto apokalipsi“ (2020.).
Stvara i preživljava u Kragujevcu.

-Vidim, imate bogato radno iskustvo. –konstantovao je radnik u službi za zapošljavanje.
-Radila sam kao čistačica na nekoliko mesta. Imam trideset  i dve godina radnog staža. –odgovorila je žena.
-Lepo. A recite mi, s obzirom da ste menjali radna okruženja, šta je doprinosilo tome? –ljubazan je bio službenik.
-Stvar je lične prirode. Znate, nisam mogla da podnesem rastanke. –bojažljivo je odgovorila nezaposlena gospođa.
-Rastanke? –zbunjeno je pogledao službenik ženu preko okvira naočara. Ne razumem vas.

Na trpezarijskom stolu, umesto doručka tog jutra , jednog opozicionara sačekala je rukom ispisana oproštajna poruka njegove supruge. Sadržina ove oproštajne poruke je tipična za oproštajnu poruku u kojoj žena napušta muža. U njoj je navedeno da on više nije onaj čovek u kojeg se zaljubila, kako se promenio i u više navrata je navedeno da ona ne može više. Takođe je naznačeno da je pokrenula brakorazvodnu parnicu. Dirljivo pismo završeno je rečima u kojima ga moli da je  ne traži.

Poskupljenje struje

Strujni udar prvi

-Jesi li čuo da je Miku ubila struja?
-Uuuuu široko.

Strujni udar drugi

-Poskupele se cigarete i struja.
-Znači ništa od toga da pušim elektronske cigarete.

Strujni udar treći

-Uuuu majko, odličan ti je ovaj pasulj.
-Pa kuvala sam ga na ovoj novoj, skupljoj struji.

Invalid

-Zašto si parkirao automobil na mesto za invalide?
-Zato što je moj auto invalid.

Razumevanje

Ugledavši uhranjenog pauka kako se baškari u svojoj mreži koju je razapeo u ostavi, sredovečna gospođa je vrisnula toliko glasno da je probudila noćnog portira koji je spavao u svom stanu u zgradi preko puta. Pauk se zbog toga nije osećao nimalo prijatno. Teško je živeti sa saznanjem da tvoja pojava izaziva takvu reakciju kod drugih živih bića. Njega bi zasigurno mogao da razume jedino miš sa kojim je bio cimer u ostavi do pre dve nedelje.

Puste želje

-Deco, jeste li napisali pismo Deda Mrazu?
-Jesmo tata. Ja sam poželela najnoviji  Iphone, a bata je poželeo najnoviji Play Station.
-Deda Mraz ne postoji. Laku noć.

Drugo pakovanje

-Halo, klinika Laza Lazarević ovde. Naručili bi kod vas neke ludačke košulje.
-Nažalost, nemamo ih, ali možemo da vam isporučimo svečana odela.
-Pa to nije isto.
-Mislite? Gledate li vi vesti?!

Vreme darivanja

Deda Mrazov problem –Prvi

Političar i aktuelni funkcioner napisao je pismo Deda Mrazu. U tom pismu političar navodi kako je bio dobar i marljiv čitave godine i da, shodno tome, zaslužuje poklon.
Deda Mraz se raspitao kod pojedinih glasača, proverio je u medijima i uverio se da je političar bio dobar i marljiv, te da poklon zaista i zaslužuje.
Međutim, javio se jedan problem.
Političar koji je pisao pismo Deda Mrazu, u svom vlasništvu ima nekoliko stanova, kuća i par vikendica, tako da Deda Mraz ne zna na koju adresu poklon treba da dostavi.

Jelke

Za gospodina Lazića, laži nisu predstavljale neki naročiti problem. Njemu je više smetalo to što se lažima uopšte pridodaje neki značaj. Laži su, tvrdio je gospodin Lazić, prisutne na zemlji dugo koliko i sam čovek, pa kada ih je već nemoguće iskoreniti, bilo bi dobro navići se na njih i pomiriti se sa sudbinom.
-Mene lažu od rođenja. – rekao bi gospodin Lazić, građanin koji redovno izmiruje sve svoje račune, sagovorniku koji bi se požalio da ga je neko slagao.

Pages