Željko Jovanović

30 evra

-Kakoćeš da potrošiš 30€?
-Izvoli.
-Hvalalepo. Sledeći put veži pojas, upali svetla I nemoj ovoliko da jurcaš.

60evra

-Dobar dan, došao sam da prijavim komšiju za 60€.
-Niste morali da dolazite u policiju, prijava se vrši preko E uprave.
-Ma kakva E uprava, đubre mi duguje 60€ od prošle godine i dalje se pravi blesav!

Dodela

-Halo, da li je Vlastimir u kancelariji? –začu se nežni ženski glas u telefonskoj slušalici.
Sekretarica gospodina Vlastimira je ubrzano potražila potreban papir po radnom stolu, a kada ga je pronašla upita:
-Izvinite, a ko traži gospodina Vlastimira?
-Ovde...ovde njegova ljubavnica. –gotovo stidljivo reče nežni ženski glas.
-Gospodin Vlastimir vas čeka u hotelu. Javite mu se na privatan broj. –reče pomalo ljubomorno sekretarica i prekinu vezu.
Nedugo zatim, telefon se ponovo začuo.

Nerviranje

-Prosto ne mogu da podnesem kada škripe vrata. Sav se naježim i izgubim kontrolu. – ispovedao se prijatelj prijatelju.
-Mene nervira kada šuška kesa. –reče drugi prijatelj.
-Prazna kesa? –upita onaj prvi.
-Tačno. Šuškanje pune kese me već čini spokojnim.

Nekad i sad

Nužda I

Neki pijanac je iz trgovine ukrao skupocenu flašu vina. Smestio je u nedra i istrčao je iz radnje dok je kasirka vikala:“Zaustavite lopova!“
Kasirka je dobro znala da će joj ukradeni artikl biti odbijen od plate, takva je tradicija u ovom velikoprodajnom objektu.
Pijanac i lopov, seo jeu jednom ulazu u zgradu i sljuštio flašu vina u slast.

Elitni komšiluk

-Ova kuća je divna. Opremljena je savremeno, u komšilukusu do nedavno živeli doktori.
-Ti doktori su se odselili?
-Ma ne, tu su, samo više nisu doktori. Uhvatili ih da imaju lažne doktorate.

Brko, šta ima za ručak?

-Najbolji su poljupci kada brkovi žare.
-Znam draga, ali možda bi ipak trebalo da ih obriješ.

Zemljice majko

-Eh, kada se samo setim... – obelodani poštar kroz uzdah svoju nostalgiju za dobrim starim vremenima psu čiji je položaj tela i pogled delovao poprilično nezainteresovano.
Psu je svakako bilo jasno da su uvek ona prošla vremena bolja od ovog sadašnjeg, a isto tako mu je bilo jasno da će i ovo loše, sadašnje vreme u budućnosti biti dobro, staro vreme.
-Ti si bio još sasvim mlad pas. A i ja sam bio mlad i pun energije. – reče poštar svom lenjom, četvoronožnom poznaniku.

Razbijeno ogledalo

Devedesettrogodišnjak je na dan svog rođendana, u kupatilu, tučkom za meso razbio ogledalo. Iskoristio je momenat kada je ostao sam u kući.
Kada je kasnije njegova ćerka skupljala ostatke razbijenog stakla u kupatilu, koje je njen otac, kako je verovala, razbio nesrećnim slučajem, starac je sedeo u svojoj fotelji sa zagonetnim osmehom.
„Još sedam godina nesreće.“, mislio je u sebi.

Odžačarova udovica

Voda u kolenu je primorala starca da sedne na klupu kako bi odmorio.
-Kako život zna da se poigra sa nama. –pomisli bolešljivi čiča. On je skinuo svoj pohabani šešir kako bi maramicom obrisao čelo.

Penzija

-Dobardan.Vi ste penzioner?
-Jesam.
-Možete li u Srbiji da živite od penzije?
-Mogu, i to lepo.
-Vi mora da ste skromni.
-Jesam, ali sam pored toga I devizni penzioner.

Kredit

-Dobrila, ko je ovaj čovek u našem krevetu?!
-Aha, sada je naš krevet, a kada sam ga kupovala na kredit rekao si da te ne zanima kako ću da ga isplatiti i da starom ništa nije falilo!

Život

-Vidim, imate bogato radno iskustvo. –konstantovao je radnik u službi za zapošljavanje.
-Radila sam kao čistačica na nekoliko mesta. Imam trideset  i dve godina radnog staža. –odgovorila je žena.
-Lepo. A recite mi, s obzirom da ste menjali radna okruženja, šta je doprinosilo tome? –ljubazan je bio službenik.
-Stvar je lične prirode. Znate, nisam mogla da podnesem rastanke. –bojažljivo je odgovorila nezaposlena gospođa.
-Rastanke? –zbunjeno je pogledao službenik ženu preko okvira naočara. Ne razumem vas.