Željko Jovanović

Željko Žele Jovanović je rođen 22. juna 1989. godine u Kragujevcu u radničkoj porodici.
Bavi se pisanjem aforizama, satirične poezije i proze, i poezije za decu.
Objavuje u dnevnim novinama, književnim časopisima, i na internet portalima.
Član je Beogradskog aforističarskog kruga.
Objavio je zbirku aforizama „Ostavite nešto apokalipsi“ (2020.).
Stvara i preživljava u Kragujevcu.

Mršavljenje

Budžet

-Upao sam na budžet!
-Opa! Čestitam! Koji fakultet?
-Ma kakav fakultet, zaposlio sam se preko stranke u opštinu.

Puževi

-Tata, kako nastaje puž golać?
-Tako što se običan puž oženi i uzme kredit.

Političar i džeparoš

-Ja sam u politiku ušao da bih pomogao svom narodu i državi.
-Razumem te. I ja u autobus ulazim da bih se vozio.

Potištenost

-Što si potišten?
-Udala mi se bivša danas.
-Uh... Žao mi je.
-I meni... Jadan taj čovek.

Baka Bilboa

Razjarena gomila

Nakon što je prekršio predizborno obećanje, ispred gradske opštine skupila se razjarena gomila tražeći gradonačelnika kako bi se obračunala sa njim.
Policija je uporno pokušavala da spreči nalete besne mase koja je nameravala da upadne u gradsku opštinu.
S obzirom da su se naleti odužili, komandir policije je uzeo megafon i obratio se okupljenim, nezadovoljnim građanima:
-Poštovano građanstvo, moram da nas razočaram, ali gradonačelnik nije u zgradi!

Nestali političar

Sećam se da ranije, dok sam bio zaposlen, nisam naročito voleo taj dan. Od kada sam dobio otkaz, sve mi je jedno. Svaki dan mi je gotovo isti. Trudim se da što više vremena provodim van kuće, dok mi supruga ne ode na posao, a onda uđem unutra kako bih obavljao kućne poslove. Ona je sada jedina sa primanjima, pa ne volim da joj stajem na senku.

Dok su se komšnice razonodile ogovarnjem ostalih, neprisutnih članova komšiluka, bližio se momenat u kom će isrkivanje kafe okončati, nakon čega će uslediti prevrtanje šoljica. Sadržina kafenog taloga bi trebala da otkrije šta je to sudbina pripremila za ove dve dangubne gospođe.
Za to vreme, u kom je prolećno Sunce obasjavalo terasu na kojoj su dve komšinice kafenisale, u unutrušnjosti zgrade, u svom krevetu, jedan besposleni omladinac se prevrće po krevetu, čekajući momenat u kojem će ga kucanjem u vrata majka obavestiti da je doručak postavljen.

30 evra

-Kakoćeš da potrošiš 30€?
-Izvoli.
-Hvalalepo. Sledeći put veži pojas, upali svetla I nemoj ovoliko da jurcaš.

60evra

-Dobar dan, došao sam da prijavim komšiju za 60€.
-Niste morali da dolazite u policiju, prijava se vrši preko E uprave.
-Ma kakva E uprava, đubre mi duguje 60€ od prošle godine i dalje se pravi blesav!

Dodela

-Halo, da li je Vlastimir u kancelariji? –začu se nežni ženski glas u telefonskoj slušalici.
Sekretarica gospodina Vlastimira je ubrzano potražila potreban papir po radnom stolu, a kada ga je pronašla upita:
-Izvinite, a ko traži gospodina Vlastimira?
-Ovde...ovde njegova ljubavnica. –gotovo stidljivo reče nežni ženski glas.
-Gospodin Vlastimir vas čeka u hotelu. Javite mu se na privatan broj. –reče pomalo ljubomorno sekretarica i prekinu vezu.
Nedugo zatim, telefon se ponovo začuo.

Pages