Željko Jovanović

ŠTA REĆI...

O deda Stanojlu niko ništa nije imao lepo da kaže na njegovoj sahrani, pa smo umesto posmtrnog govora pričali o političarima o kojima niko ništa nije imao lepo da kaže.

KO KOGA IMA?

Sa tvrdnjom da naš pas ima buve, buve se nisu složile. Buve su verovale da one zapravo imaju psa.
Posmatrajući nesrećnog psa ne možemo da se ne složimo sa ovakvim stavom buva ako uzmemo u obzir da smo dugo verovali da imamo lošu vlast, a zapravo...

PRE SELA

-Dobar dan. -reče čovek koji je ušao u ordinaciju kod ušnog lekara.

-Dobar dan. -uzvrati lekar gledajući u monitor na svom računaru.

Nakonšto se smestio na stolicu na koju je pretpostavio da treba da sedne, lekar je tiho upitao pristiglog pacijenta zbog čega je došao. Pregled je tako već započeo.

-U poslednje vreme ne čujem baš najbolje. -reče pacijent takođe tihim glasom.

-Kako ste to primetili? -upita ušni lekar još tišim glasom.

-Uglavnom tokom razgovora, naročito sa neistomišljenicima. -odgovori pacijent tišim glasom nego maločas.

Nakon što je završio nezvaničnu posetu kod Crvenkapine bake, kojoj je obećao povećanje penzije i bolju zdravstvenu zaštitu za najstarije, vuk se uputio ka adresi na kojoj su živela tri praseta.

U kancelariju Službe za zapošljavanje ušao je čovek koji je svojom pojavom privukao pažnju inače hronično nezainteresovane službenice. Nije izgledao poput ostalih beznadežnika koji kod nje dolaze gledajući je kao slamku spasa.
-Čime ste se bavili do sada? -upita službenica pridošlog gledajući dokumentaciju koju joj je uredno predao.
-Uglavnom kriminalom, ali tu nije bilo mnogo posla, prevelika je konkurencija. Sa druge strane, želeo sam da se skrasim i da vodim normalan život, madaod tada ništa nije tako normalno.

SKIDANJE

Neretko ćete čuti kako nesreća nikada ne dolazi sama, ali kakve okolnosti prate dolazak sreće?

Na vratima kancelarije glavnog urednika jednog tiražnog dnevnog lista zakucao je ambiciozan mladi novinar. U tom trenutku urednik je sedeo nadlakćen za radnim stolom crtajući nervozno kružnice na papiru.
-Dobar dan šefe! -ušao je u kancelariju poletan mladić ne sačekavši da ovaj kaže slobodno.
Urednik nije otpozdravio pridošlog novinara, nije ni izgovorio misao koja mu je pala na pamet, a ta misao je doslovno glasila:“Samo si mi još ti trebao“ već je nastavio da vrhom hemijske olovke nanosi ozbiljne povrede nedužnom papiru.

U maloj birtiji sa četiri stola i šankom, skriveni od hladne zime, dok su se nizale ture kao prevencija protiv gripa koji je uveliko harao, stalna klijantela ovog objekta načela je novu temu za razgovor, iako ni prethodnu nisu završili.
-Deda Mraz je po svoj prilici naš. -reče jedan neuredni bradati pijanac u zelenom džemperu. On je u stvari sveti Nikola, ima bradu, nosi šubaru...
-I jede gibanicu umesto kolača. Ne lupetaj! -preseče ga pijnac za istim stolom.

NEINFORMISANI PACIJENTI

POGOĐENI PROMAŠAJ