Željko Jovanović

Teška, olujna kiša nemilosrdno je tukla u prozor jeftine hotelske sobe. Gusta noć uvukla se kroz tanke zidove i pritiskala je grudi čoveka koji je sobu iznajmio. Tmina je činila disanje otežanim no, i pored toga, čovek se pokrio po glavi isflekanim jorganom u nameri da što pre utone u preko potreban san.
Međutim, san nije dolazio. Čovek je imao utisak da naleti vetra pokušavaju da mu istrgnu pokrivač, te se davljeničkim stiskom držao za jorgan. Vreme je, za razliku od kiše u olucima, klizilo sporo.

-Svi u komšiluku smo šokirani. –izjavio je sredovečni muškarac okupljenoj novinarskoj ekipi.
Nakon što se malo pribrao, čovek je nastavio da daje intervju:
-Važio je za mirnog i povučenog mladića. Njegovi roditelji su časni i pošteni ljudi koji su teško radili da bi njihov sin imao bezbrižan život. Jadni ljudi, šta ih snađe... –kroz uzdahe je govorio čovek.
U razgovor čoveka sa novinarima uključila se i jedna gospođa koja nije želela da otkriva svoj identitet.

U pekari

-Je l' vam svež hleb?
-Jeste. Ima sigurno tri dana kako je svež.

Član

-Dobar dan, jednu člansku kartu, molim.
-Povratnu?
-Naravno.

Online nastava

-Izvinite komšija, možete li da prestanete da lupate po stanu?!
-Uskoro. Sin mi odgovara fizičko onlajn. Još trbušnjaci i gotovismo.

Vešanje u Beogradu

-Alo, ludače, jesi li slep?! Pa ulubio si mi branik! – vrisnuo je vozač automobila držeći se za glavu.
-Oprosti prijatelju, vozio sam ovu ženu u porodilište, porađa se, pa sam žurio. – reče taksista odmeravajući štetu koju je pričinio.
-Ja se ne porađam! – vrisnula je žena glasnije od učesnika u saobraćaju koji je pretrpeo štetu.
-Pa rekli ste da vozim u porodilište. – reče zbunjeni taksista.
-To ne znači da se porađam! – nastavila je sa drekom žena.
-Pa šta ćete tamo? – zbunjenost nije napuštala taksistu.

-Ne znam kako da se otarasim svoje žene. - jadao se čovek prijatelju.
-Zašto se jednostavno ne razvedeš? –postavio je logično pitanje čovek u svojstvu prijatelja.
-Ako bih to učinio, bio bih kriv za porodični raskol u očima moje dece. Njihova ljubav bi prema meni splasnula. I ne bih bio samo kriv deci, tu su i njeni roditelji, a ne bih voleo da likuju kako su oduvek bili u pravu kada su za mene govorili da je nisam vredan. A sa druge strane, i moji roditelji bi takvu vest dočekali sa negodovanjem. – nabrajao je razloge očajni muž.

Draga mnogobrojna rodbino, nekadašnji prijatelji i zemljaci, pišem vam iz daleke zemlje na privremenom radu koji se, sticajem okolnosti, odužio.
Znam da o meni ispredate najgore priče, počev od toga kako sam zaboravio svoje korene, kako sam se uobrazio i da od kako sam zaimao, više nikoga ne poznajem. A mislite da je meni lako u tuđini?
Kada sam došao ovde, nisam znao šta ću sa sobom. Na koju god stranu da sam krenuo naišao sam na problem.

Letovanje

-Ideš na more?
-Jok! U Albaniju ni mrtav, Turci, Hrvati i Bugari su nam isto neprijatelji, Crna Gora je priznala Kosovo, a to će izgleda uraditi i Grčka. Ti?
-Ne. Ni ja nemam pare.

Političar sa suprugom na moru

-Ljubavi, ajd’ mi namaži leđa.
-Ali ti si već namazan.

Bivša ulica

Brojke

Mršavljenje

Budžet

-Upao sam na budžet!
-Opa! Čestitam! Koji fakultet?
-Ma kakav fakultet, zaposlio sam se preko stranke u opštinu.

Puževi

-Tata, kako nastaje puž golać?
-Tako što se običan puž oženi i uzme kredit.

Političar i džeparoš

-Ja sam u politiku ušao da bih pomogao svom narodu i državi.
-Razumem te. I ja u autobus ulazim da bih se vozio.

Potištenost

-Što si potišten?
-Udala mi se bivša danas.
-Uh... Žao mi je.
-I meni... Jadan taj čovek.

Baka Bilboa