Nikola Trifić

Završio je Pravni fakultet. Pored pisanja poezije i proze, bavi se i novinarstvom. Rođen je 22. maja 1989. godine u Prištini. Živi u Nišu.

Oprosti, ali zaboraviću te.

Prognaću te iz svojih misli,

iz svoje duše;

Istisnuću te kao trn

koji se pogano uvukao pod kožu,

i koji gde kod da kreneš bode i boli.

Pamtiće te samo srce,

taj autonomni i nezavisni organ,

odmetnut od zdravog razuma

1. Beg od ljudi je često najbolja potraga za čovekom.

2. Izreka "svaka krpa nađe zakrpu" je poslednja nada pesnika, pisaca, slikara i naučnika, da ipak neće umreti sami.

3. Narodu kome rijaliti uđe na usta - kultura obično izađe na dupe.

4. U životu je najvažnije da razumeš, da neke stvari ne možeš da razumeš.

5. Darvinisti su odustali od teorije "majmuna"! Rekli su: Ipak, je bila svinja!

6. Omiljeni dan u Srba je juče!? Koje juče? Koje god. Samo neka je juče.

Nekada je to izgledalo ovako: Kuražni sin, željan više da se dokaže sebi, nego drugima, na prelazu između adolescencije i rane mladosti - dok poštar sa pozivom za vojsku još nije zakucao na vrata - a opet, sa taze stečenom vozačkom dozvolom, posle jednog porodičnog ručka, čeka da otac zaspi, a zatim mimo odobrenja svog starog "pozajmljuje" ključeve njegovog "Juga 45", pravi nekoliko krugova po gradu - ako ima sreće poveze devojku i njenu drugaricu, a onda vrati i auto i ključeve na mesto i trkom u svoju sobu gde "fingira" učenje ili čitanje nekog ruskog klasika

Ne, ti nisi stvarna,

jer stvarnost ne izgleda tako.

Stvarnost je bajat hleb u gladnim ustima,

zaliven mladim užeglim vinom starog života.

 

Stvarnost je miris trulih trešanja,

miris bola, osećaj patnje;

Prokuženi početak

kažnjen nakaznom slikom svog kraja.

 

Stvarnost je bič naših snova;

Puna raka pokopanih želja,

osmeh i podsmeh,

komedija ljudi i groteska čoveka.

 

Stvarnost je lepa samo kada se ugasi svetlo,

ili je mesec sakrije u prirodnoj tmini.

- Zašto se moliš, koji vrag?! Zašto i za koga?

Vožd je začuđeno gledao u Jovana dok je ovaj u klečećem stavu, jecajući izgovarao Oče naš.

- Izvinite gazda, moram! - za spas duša: i njegove i naših - Izvinite, ali tako mi je lakše.

Lažu te. Nema oprosta na ovom svetu. Bilo bi lako da može tako: satreš, zgromiš, tuđe polomiš, usput se pomoliš, na kraju izviniš i odjednom sve se potire i briše — nijedna pakost se ne pamti, nijedno zlo se ne piše.
Da li si lud da misliš da se time čistiš?
Otmeš, uzmeš, nikad ništa ne daš, pa otpevaš „Oče naš“ i na prečac sve postane belo i čisto: i kurva i deva, i strvinar i ševa, i mati i ubica, i heroj i izdajica, svi dođu na isto.

Obaveštavamo rodbinu, prijatelje i poštovaoce, da je naš dragi Pepe le Tvor ( 1945. - 2021.), pod optužbom da promoviše seksualno nasilje i silovanje, streljan u Njujorku u 76-oj godini. Streljački vod bio je sastavljen od volontera - krvnika i vernih sinova liberalnog kapitalizma i "korporativne misli", koji svoje puno radno vreme rade kao dežurni "zaštitari" ljudskih prava!

"Udaću se jedino za vojvodu Marka Miljanova!" Ove reči je uporno kao na traci pred svojim roditeljima, porodicom i drugaricama, ponavljala devetaestogodišnja Stefanija - Stefa Danilović, ćerka nikšićkog trgovca hercegovačkog porekla Luke Danilovića. "Muči dijete! Da ti nijednu riječ više čuo nijesam!" Prekorio bi je otac, koji bi posle začuđen zbog ćudi svoje ćerke, uz ono pljeskanje šakom o čelo, često znao sebi da promrmlja u bradu: "Oh, lude detinje — đavole glave... Em detinja, em ženska!? Ču nje?

Zbog onih koji te vole,

Boga višnjeg za te mole,

što ne daju da odeš dole - USPI.

 

I zbog onih što te more pa pamet sole;

Što se srde pa te grde,

od ludog ludila lude,

pa po svojoj pravdi tebi sude;

Što ne znaju šta je bilo,

ali znaju šta će da bude - samo USPI.

 

I zbog onih što kažu pa slažu,

nesreću drugih na hleb mažu;

Što se s đavolom maze pa žive gaze,

što na bližnjeg ne znaju da paze,

i u svakom dobru zlo traže - USPI!

 

— Pozdrav, zovem se Grdan Raspopović; pedeset i dve godine, oženjen Savkom Ilić, otac dvoje odrasle dece; po struci doktor ekonomskih nauka, redovan profesor na Ekonomskom fakultetu — ali, ono što je meni najdraže: intelektualac! Molim Vas! Ja sam priznati intelektualac od strane akademske zajednice! Persona visokih moralnih i stručnih kompetencija; meritoran da preispitujem i odbacujem ono što društvo prihvata!

— Inače, moj put do tog zvanja nije bio lak... Naprotiv! Bio je to hod bosih stopala po trnju — Tantalove muke!

Pages