Nikola Trifić

Završio je Pravni fakultet. Pored pisanja poezije i proze, bavi se i novinarstvom. Rođen je 22. maja 1989. godine u Prištini. Živi u Nišu.

"O tempora o mores". Ili, u prevodu sa latinskog: Čudnih li vremena, čudnih li običaja. Na savremenom srpskom: Vremena su kvarna, gnjila - prilično užegla, a običaji su postali polivalentnog tipa, najčešće uvoznog porekla, sa izraženom tendencijom, da već danas - upropaste naše sutra. I  odjednom se u ovoj priči pojavljuje gospođa Gordana Džomić sa paketom taze "ocarinjenih" zakona "o rodnoj i polnoj ravnopravnosti"! Aristotel je u svojoj definiciji "idiota" istog video - kao osobu nesposobnu ili nezainteresovanu za javni i politički život.

Oprosti, ali zaboraviću te.

Prognaću te iz svojih misli,

iz svoje duše;

Istisnuću te kao trn

koji se pogano uvukao pod kožu,

i koji gde kod da kreneš bode i boli.

Pamtiće te samo srce;

Taj autonomni i nezavisni organ,

odmetnut od zdravog razuma

sa večito svojom politikom,

ali i ono – takvo kakvo je, nemušto i nemo,

skoro pa mutavo,

može jedino da guta i da trpi,

da te oplakuje u tišini svog jada,

dok jednom i samo ne prepukne kao zrela jabuka

koja pada na tvrdu zemlju.

 

Važio je za čudnog čoveka. Samo ne čudan, kao neki nedokučivi naučnik ili umetnik, već to "čudan" u njegovom slučaju, bila ništa drugo do zamenica za teškog čoveka, večito zakeralo i doživotnog pesimistu. Prosto: bio je namćor. Zvao se Milan Atanasijević, poznatiji kao Mile Kontraš. Istina nadimak "Kontraš", je čest u našem narodu, ali je njemu pristajao bolje nego bilo kom drugom. Taj je stalno bio u kontri...

* Toliko smo tupi, da smo se izoštrili u tome.

* Čovek je kao kupus... Da bi opstao i dugo trajao - mora da se pokvari.

* Ako hoćeš da čuješ sve najgore o ženama - porazgovaraj sa nekom ženom.

* Govno najbolje silazi niz brdo, a najbolje se penje uz političku i društvenu lestvicu!

* Velika većina ljudi - kaže da je velika većina ljudi glupa - i velika većina sebe ubraja u onu malu, majušnu manjinu!?

Grčki filozof Diogen je u 4. veku pre nove ere, izlazio iz bureta u kojem je živeo i sa upaljenim fenjerom u ruci - usred belog dana tražio čoveka! I nije ga našao. Bar ne da se zna. Naravno, od te Diogenove potrage prošlo je više od 2 300 godina i promenilo se sve, pa i Grčka. Nekadašnja zemlja mudrosti, postala je zemlja političkih gluposti, a i sama "mudrost" danas ima potpuno drugačije značenje i drugu adresu stanovanja.

“Kakva je to pravda, ako ovu presudu u svojim domovima danas slušaju sa slobode Naser Orić, Ante Gotovina, Ejup Ganić, Atif Dudaković, ali i Ramuš Haradinaj, Hašim Tači i mnogi drugi koji su počinili zločine prema Srbima“?!

Probudila ga je hladnoća. Opet je spavao na dvosedu u dnevnoj sobi. Spavaću je već prilično dugo izbegavao. Njena praznina ga je strašno plašila - tih dana mnogo više nego mesecima i godinama pre. Dnevna soba je takođe bila prazna i zamračena, ali je njenu sablast lakše podnosio. Praznina spavaće sobe je u njemu budila jezu i strah koji bi kasnije bili zamenjeni apatijom. Zato je gotovo uvek spavao na dvosedu dnevne sobe, zgrčen u fetusnom položaju, kao da iz tog položaja nije želeo da se probudi, već ponovo rodi - u nekom novom svetu i u nekom novom životu.

Žeđ! Sve veća žeđ za verom, onom iskonskom i istinskom. Verom u nešto pravedno, čisto i slobodno. Verom običnog čoveka, zgaženog, tlačenog i obesmišljenog; da na nebu ima nečeg nebeskog, da tajna ipak krije istinu, i da je bez obzira na sve moguće izbeći žig ovog vremena. Žig praznoverja, moralnog posrnuća, kataklizme i poraza duha u odnosu na materiju. Žeđ i Žig, borba želje i pohlepe, časti i sujete, id-a i ega, čojstva i gordosti, borba čoveka sa ljudima i naroda sa masom. Borba kolevke sa grobom i kraja sa uskrsnućem. Borba u kojoj ne može biti nerešeno!

Loš i ološ! Promašeni vođa s jedne i promašeni vojno-politički savez s druge strane. Promašeno vreme, promašene godine... Pogođena je jedino pravda, i to direktno u srce. Pogođena, ranjena, i ostavljena da u lokvi svoje krvi dočeka smrt. I gde smo danas, dvadeset i dve godine nakon atentata na međunarodno pravo? Da li u moru nepravdi nanetih našem narodu, ipak, ima i kapi naše krivice? I da li se u to svetsko prljavo more puno raznih zala, ulila i srpska "mutna Marica" sačinjena od svih naših zabluda i grehova?

Oprosti, ali zaboraviću te.

Prognaću te iz svojih misli,

iz svoje duše;

Istisnuću te kao trn

koji se pogano uvukao pod kožu,

i koji gde kod da kreneš bode i boli.

Pamtiće te samo srce,

taj autonomni i nezavisni organ,

odmetnut od zdravog razuma

Pages