Burek

"Za tebe je Ana!"

Izašla je iz sobe, kratko sa nekim pričala, vratila se u sobu i rekla:

"Sada će doći jedan moj drug."

"Idem ja", rekoh.

"Ostani, nema veze."

"Idem, idem", počeh užurbano da se oblačim. "Vidimo se", rekoh i istrčah iz stana.

Napolju me dočeka prohladan proletnji vazduh. Drveće je cvetalo. Hodao sam dugo između zgrada. Kada se umorih sedoh na klupu i zapalih cigaretu, plavi Ronhil. Ispred mene je bila zgrada Geneks. Slušao sam buku sa auto-puta. Osetih glad. Ustadoh sa klupe i krenuh prema Studenjaku. Usput svratih u obližnju pekaru na burek. Masan je, kore krckaju u zubima, mast mi se sliva niz bradu. Prija mi. Dođoh do sobe. Skidoh patike i onako obučen, bacih se na krevet.

Autor Milan Neđić