Satira

Ciga je na pijaci energično hvalio svog konja, ali nije privlačio pažnju kupaca. Ukoliko bi ga neko udostojio slušanja i ukoliko bi mu na trenutak poverovao, stekao bi utisak da se radi o mitološkom konju koji je pripadao nekom drevnom ratniku. Istina je, naravno, bila sasvim drugačija. Konj je bio sasvim stara, mršava raga, koja je u svojoj karijeri preterala tone i tone starog gvožđa, starog lima, akumulatora, veš mašina, frižidera i drugih rashodovanih mašina.

Kakvu li to pamet ima neko ko klincu osnovcu objašnjava, sa sve sugestivnim impulsima, da je rakija mnogo bolja od piva. Ono kao, probaj mali, pa će’ da vidiš. E, pa, taj ozračeni hibridni dupeglavac, izraziti ekscentrik sa balans štanglom u značajnom debalansu, je niko drugi nego njegova niskost, poslednji srpski car, a maliganska edukacija pionira se desila na jednoj njegovoj putešestviji po zemlji Srbiji.

 

  PRITISCI U SRBIJI 

 

1. Narod nije pod pritiskom vlasti - pritiska ga beda.

2. Kod nas korupcija nije pod pritiskom jer se stvara sistemski a suzbija – markentiški.

3. Pravosuđe nije pod pritiskom, jer je svileni gajtan vlasti vrlo nežan.

4.:Član partije je pod pritiskom kao dresirani pas - da laje na neistomišljenike, a da se umiljava gazdi...

5. Naši demokratski standardi nisu pod pritiskom - odavno su pali.

6. Političari nisu pod pritiskom, jer narodu treba oživljavanje za preživljavanje.

-Ne mogu da verujem, zar rođeni sin kojeg sam podigao od kila mesa?! –urlao je besan otac, mlatarajući papirima!
Dečak je sedeo podalje od svog oca, uplašeno ga posmatrajući. U stan je zatim ušla dečakova majka i skamenila se od ovog, ni malo prijatnog, prizora.
- Moj sin! Moj prvenac! Zar on nož  u leđa da mi zabije?! – nastavio je dernjavu otac, ne obazirajući se na dolazak supruge.

Pa, navikli smo na maestralna laprdanja devijantne istine našeg poslednjeg cara, tako da nastavak njegovih humorističkih epizoda predstavlja samo još jedan rijaliti namenjen još neošišanim ovcama, jer su ošišane već prilagođene aktuelnom crnom humoru. Vickast neki car, nema šta. Osim toga, nenadmašan je ekspert u svim sferama našeg bitisanja, a posebno u svom mučeničkom putu ka ginisovoj knjizi rekordnih gluposti. Naučen neki, bre. Pozavršavao suvi genije škole, uči još uvek, završava, ali  i završiće jednom, sigurno.

1.Vlast voli slobodu u delovanju i zato radi mimo ustava i zakona.

2. Kasno ste se setili da je ranije trebalo da se setite.

3. On je snob, a i imovina mu je bez porekla.

4. Neka uredništva su toliko samostalna koliko im dopušta povodac vlasti.

5. Penzioneri izvrću kontejnere, a vlast činjenice.

6. Taj političar je ogrezao u korupciji, ali ipak trpi i ćuti.

7. Kada se narod popravi vlast će ga odvesti u bolju budućnost.

8. Penzioneri odugovlače sa životom u očekivanju povećanja penzije.

Dok su se pesimista i optimista raspravljali oko toga da li je čaša do pola puna ili je prazna, došao je konobar da najavi fajront i da naplati. Debata je završena bez zvaničnog pobednika, ali stečen je utisak da je pesimista odneo pobedu. Pesimista se zbog toga nije mnogo radovao niti je optimista zbog toga tugovao. Optimista je znao da će se kafana izjutra ponovo otvoriti dok je pesimista znao da će se kafana ponovo zatvoriti.

Jednom prilikom, stvorio je gospod Adama, pa posle nekog vremena od nekog Adamovog dela sklepao je i Evu. Ali, Adam i Eva su prozirno pohotnim pogledom samo belo gledali jedno drugog, tako da je Bog bio prinuđen da im instalira nešto vezano sa osećanjima. Kao rezultat ove emocionalne nadogradnje, nastala je pompezno proslavljena ljubav, večnija od večnosti, a čistija čak i od gradske čistoće. Iako bez Eve nema dobre ševe, ponekad Adam dobije Stevu koji menja Evu, ali niko nije savršen, a ljubav i dalje ostaje ljubav, pa makar i opšte neshvaćeno neprihvaćena.

Imam ti ja, dete, najveću i jedinu tezgu na Kalenić pijacu. Silom sam rasterala sve ostale i dobro mi ide. Mis'im, kako i ne bi, pa jedina sam. Kako - tako? Pa, tako lepo. Ne pitaj me ništa!
Nego, došo' mi otoič onaj ulickani da moli da primim onog našeg nesrećnog komšiju, da i on nešto prodaje na moju tezgu, onako s' ćoška.

- Bojim se da vas ne razumem. – reče zbunjeni lekar opšte prakse.
- Niko mene ne razume. Žena sa mnom ne razgovara, deca idu majčinim stopama, kažu da sam prolupao, rodbina me izbegava, komšiluk takođe, niko ne želi čoveka sa problemima. – jadao se pacijent.
- Da ali kako da vam pomognem? –upita lekar nakon što je bacio pogled na Hipokratovu statuu.

Pages