Politika i društvo

Godinama unazad pišem o neophodnosti bojkota svih izbora u Srbiji. O tome je naširoko pisao i Osvald, i argumentovao je sve svoje stavove, ali avaj, od onda su se kriterijumi još više pogoršali. Dakle, nema uslova više ni za privid demokratije, tj, nema više uslova za bilo kakvo biranje.

Ko  je najbolji šofer? Onaj ko najbrže stigne iz mesta A u mesto B? Ili onaj ko ima najmanje prekršaja i troši najmanje auto-limarije po kilometru pređenog puta?

A ko je najbolji moler? Onaj ko najbrže skarabudži rabotu, ili onaj kome niko ne može da nađe ni manu, ni dlaku iz četke na taze okrečenom zidu, pani večiti tragači za dlakama u jajetu?

- Ju...! Zar se tako dolazi na posao?

- Eh, ja sam znao da dvadesetak santima golog muškog mesa mogu da izazovu  uzbuđenje, samo  nisam znao da se to meso nalazi na potkolenici!

Slavi pinkovita masa dvadeset i pet godina od kako ispira srpske mozgove i od njih formira mlohavu sivu masu, podobnu za manipulaciju. Po ko zna koji put vlasnik Pinka na svojoj televiziji ubeđuje mase da je gomila njegovih programa alternatvnog tipa, da ga ima za svima, da je o suštinski dobar momak, uspešan biznismen koji je krenuo sa ništa para, ali pametno radio I stvorio imperiju. Da li I vas ova priča asocira na onu tužnu :"Naš Marko je počeo tako što je nosio gajbice…"

„Oduzeo je sebi život“, na jednoj plaži, mladi čovjek priča o svom prijatelju. Sjenka višegodišnjeg druženja prati ga kroz odrastanje, vuče u mračne dubine pogrešnog rasuđivanja, odustanjanja i površnog sagledavanja stvarnosti.

Čitam naslove, statiskike, ljudi se sve češće okreću saouništenju, odlučuju da je jednostavnije otići zauvijek nego se boriti. Nedavno saznajem za samoubistvo dječaka, osnovac.

„ Kuda si, dušo, tako rano otišao?“

Svanulo nad velegradom. U šolji poslednji srk turske kafe, ispod prstiju tastatura, a u glavi pokretne slike najnovije produkcije ispirača mozgova. Otresam utisak i stavljam ga na papir, tako manje boli, osvesti se lutanje po ostacima razuma i nekako se presabere na beloj pozadini.

O umetnosti je reč? Draga gospodo od zapadne hemisfere, pa okolo nego do egosfere i svih trenutnih asocijacija na nečoveka, neljudskost, zlo, senzacionalizam, foliranje, kao pripadnik ovog malog naroda na Balkanu, kao umetnik koji je sve što je mogao naučio od vaših sjajnih, pokradenih umetnosti širom sveta, ne mogu, a da vam ne kažem, koliko jasno vidim vašu bezvrednost i bedoću. Prosto mi se gadite!

- A, be, Sanija, el si čula, javili na televizor da otvoren novi kuridor!
- A šo be mi to pričaš?
- Če ga vikaju Veliki Miško!
- Pa šta to ima veze s nas, Cigani?
- Ma, če zatvore Ibarsku magistralu, pa di če radu Baki Burduš i Sanela Ajfon?

Od kolevke, pa do groba čovek prolazi kroz razne faze mentalnog razvoja. Od simpatičnog druženja sa zamišljenim prijateljima, preko slatkog pokušaja da se Deda Mraz sanjivim okicama ulovi u ponoć; od vere u nepobedivost vojske koju služimo, pa do vere u nepogrešivost Velikog Vođe koji daruje penzije...

Pages