Politika i društvo

I ako (krnji) deo opozicije uspe i ako ne uspe. Ako uspe, žal će biti što pobeda nije bila i ubedljivija, a broj odbornika u skupštini, čak i na većinskoj strani, nije za zaemarivanje, a ako izgube, žal će biti još veća – propuštena je jedna izgledna prilika, a uz to, došlo je i do novog cepanja opozicije. Zar mora tako!? Kad se bitka izgubi, irelevantno je koji je deo tima  bio kriv za to.

Džaba mu sve Srebrenice i banjalučko srbovanje, džaba mu Makroni i Vitoni, džaba krilca od letećeg taksija ili ova predizborna igraonica vlasti i opozicije… slika male Danke nikako mi ne izlazi iz glave! Zato, hajde da, pre nego što pacovi i zaborav raznesu ostatke tragedije, podvučemo crtu: prošlo je (skoro) 4 nedelje od ubistva, 4 dana manje od priznanja i hapšenja, i 3 nedelje od predistražnog izvršenja smrtne kazne nad  saučesnikom. Telo nesrećnog deteta nije nađeno, a posle toliko vremena teško da će ikada i biti.

Desio se veleobrt. Od gromkog poklika Ane Brnabić u ulozi branioca Ustava (!), čiju povredu ona neće dozvoliti – u sredu, te da se beogradski izbori moraju održati 2.

U vreme kada vlast i opozicija vode razgovare o primeni primedbi ODIR-a – agencije OEBS-a koja se bavi praćenjem izbora, u kojima opozicija pokušava da obezbedi minimalne uslove za kakvu takvu regularnost na predstojećim lokalnim izborima, a vlast – zastupana na najvišem nivou od strane novoizabrane predsednice Skupštine koja je još uvek i premijerka u tehničkom mandatu, koristi sva sredstva opstrukcije da to osujeti na jedan perfidan i krajnje bezobrazan našin – „Evo pozivam opoziciju na nastavak razgovora, prihvatam sve njihove uslove“,  gromko izjavljuje

Vuk Jeremić, donedavno lider Narodne stranke – jedne od najvećih opozicionih stranaka je, kako javljaju mediji, ponudio Vučiću pomoć koju je ovaj oberučke prihvatio. Tek iz teksta koji je ispod ovakvih naslova vidi se da je Jeremić ponudio Vučiću pomoć kako bi se sprečilo usvajanje rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

Od kada sam video scene koje su se juče dešavale u Skupštini Srbije, a kojima je načinom vođenja u mnogome doprineo Stojan Radenović, najstariji poslanik, koji predsedava do izbora predsednika, razmišljam kojim epitetom da ga počastim i ni jedan mi nije bio dovoljno ružan, sve dok, na fejsbuku ne pročitah tviter objavu Biljane Lukić:    

 ...a predizborne aktivnosti u mesnoj zajednici Mala Krsna, beogradske opštine Voždovac, su krenule punom parom. Kad će naša opozicija da shvati da se izborne krađe ne dešavaju samo za vreme glasanja. Za razliku od njih, ona druga strana, poučena iskustvima iz nedavnih decembarsih izbora – epizoda sa stotinama autobusa iz bratske Republike Srpske sa „24-časovnim Beograđanima“ koji hrle u Beograd da pomognu Beograđanima da izaberu pravu vlast, unapređuje svoj izborni inženjering.

"Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju funkciju vršiti verno Ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi" (član 54 Zakona o sudijama).

Ovdašnji nedavni izbori su pokazali jednu stvar: Zemlja nije ravna ploča! Bar ne ova naša zemlja, nesrećna Srbija. Više mu dođe ono – okruglo, pa na ćoše…

Izborni inženjering je stara pojava usvojena kao novi pojam od kako je ta relativno nova reč – inženjering, postala označenje za obavljanje određene delatnosti. Kad je reč o izborima, ona je kod nas dobila na posebnom značaju od kako je ove vlasti, zahvaljujući Aleksandru Vučiću koji je učio od najboljih – Blera, Klintona, Šredera ..., kao savetnika. U pitanju je, kod nas, najeklatantniji sistem populizma koji negira sve do tada dostignute sisteme vrednodsti.