Politika i društvo

Najpre da malo isučemo jezik i obnovimo jezičko gradivo: pisanje i pišanje na našem jeziku se razlikuje samo u jednom slovu. A na engleskom piss (pišanje) i peace (mir) još manje, jedino u dužini izgovora i debljini plajvaza koji se koristi. Zato bi trenutno aktuelno trtomuđenje o (ne)potpisivanju papira o „konačnom rešenju kosovskog pitanja“ trebalo, jednom zauvek, da preselimo iz predela oralnog (televizijskog ili uličnog) u neke druge delove tela, pa bio to mozak ili međunožni visuljci.

“Već mesec dana u džepu mi stoje tri papira od po 20 glasova. Meni je obećano 40 evra po glasu, jer sam papir dobio od druga, a njemu je obećano 60 evra... Preporuka tih iz SNS-a je bila da idemo prvo do starijih ljudi, jer oni svakako glasaju za SNS. Jedan moj drug je dobio 20 papira, radi to već drugu godinu….”, piše u tekstu pod gore navedenim naslovom (Koreni, 15.3.2023).

Krivični zakonik Republike Srbije:

Davanje mita

Član 368

...već zato što se vadio. A razloga za to je dovoljno u tekstu pod naslovom UST: navodna briga o tužiteljkama krije pokušaj rušenja države (Politika, 4. mart 2023.)

Da li je počelo? Jeste! Jučerašnji protest građana u organizaciji beogradskih advokata je bio dobar – i obećavajući. Razumem kolegu Božu Prelevića kad kaže da će biti zadovoljan tek kad na protestu vidi pola Beograda, jer to je najmanje samo advokatski problem. Advokati će preživeti i bez toga – što više gluposti to više posla, jer  oni nisu tu zbog sebe, već zbog građana, tako da je za svaku pohvalu  ovo sa čim su krenuli. Advokatura je deo pravosuđa i za očekivati je da to krene dalje.

Gospodo Naprednjaci, preigrali ste se. Menjajte kadrovike (ili kadrovika), šta god to značilo. Slučaj smenjenih tužiteljki se zahuktava i ko zna dokle će da stigne. Lepo je sudija Majić objasnio u prošlom Utisku nedelje. Ovo kako radi Viši javni tužilac Nenad Stefanović vam je kontraproduktivno – lupanje šakom o sto, umukni dok ja govorim ... ne možete mi ništa izabran sam na šest godina, u komunikaciji sa ozbiljnim ljudima ne može da traje.

Ne, ovde nije u pitanju bolest izazvana „alimentarnom intoksikacijom botulotoksinom koja se odlikuje gastrointestinalnim smetnjama, nervnim i sekretornim poremećajima” (Vikipedia), a koja se manifestuje  „bolovima u trbuhu, mučninom, povraćanjem, prolivom“ (stetoskop.info).

Ovde je u pitanju bolest koja pretstavlja kombinaciju bolesti mozga, bezobrazluka i drskosti  koja potiče od reči – bot.

Koje piće najviše udara na mozak? Dobro, de, vlast u rastvoru vazelina je najgora, ali nešto dostupno svima nama, običnim ljudima?

Matori alkosi bi rekli „beton“ (ono vinjak + pivo), moj predlog je „rigoleto koktel“ (kuvano pivo sa rumom i mastikom), ali nedavni događaji pokazuju da najgore kombinacije ne truju mozak kroz jednjak, nego kroz oči i uši izložene medijima.

Skupština Srbije je nedavno usvojila izmene seta pravosudnih zakona. U tom cilju je prethodno izvršena i promena Ustava, a glavni razlog koji se za sve to navodi je potreba za većom nezavisnošću pravosuđa i manjim učešćem izvršne i zakonodavne vlasti u izboru sudija i tužilaca. Da li će to biti i postignuto ostaje da se vidi. Nisu ni oni prethodni zakoni bili loši pa u tome nije ni bio problem. Problem je u ljudima – onima koji zakone primenjuju, odnosno ne primenjuju, a tu se ovim izmenama ništa neće promeniti.

„Završiš škole, ulažeš u sebe, stvaraš i obučavaš ljude, pola života daš vojsci i onda odeš na sajam vojne opreme da ti džanki sa Pinka objašnjava o opremi i naoružanju???

Neću ovde o scenama posledica katastrofalnih zemljotresa u Turskoj i Siriji. Ni o suzama preživelih dok gledaju u ruševine ispod kojih su njihovi najmiliji. Nagledali smo se toga.