Olgica Marinković

U nizu od 365 raznoraznih međunarodnih dana, prošle nedelje je u Estonji obeležen Dan pasa. Naravno međunarodni. Mali, srednji i veliki, čupavi i ondulirani, uparadjeni u skupoceniaksesoar, kao i oni manje zainteresovani za svoj stajling, štrapacirali su ulicama i parkovima pod budnim nadzorom ponosnih vlasnika, nezainteresovani i nesvesni da išta treba da slave i obeleže, sem svoje teritorije.

U Talinu je 19. juna obeležen Dan crnih mačaka. Zabavan i poseban dan posvećen podizanju svesti o ovim često nepravedno stigmatizovanim životinjama. Svrha proslave upravo je razbijanje mitova i sujeverja vezanog za crne mačke. Udruženja za zaštitu životinja širom sveta donela su odluku da se Dan mačaka proslavlja 17.novembra, međutim, svaka zemlja obeležava ovaj dan različitog datuma, što ne izaziva nikakve sporne momente.

Još jedno tiho jutro, vetrovito i usamljeno. U uobičajenoj maršruti, krckaju daščice parketa pod mojim korakom. Veliki iznajmljeni prozor za setu iznajmljenog prizora. Pogled se pruža prema parku, prema daljinama beskrajnog naselja i niza zgrada podignutih od bele cigle. Maglovita belina i sumorna, zbunjujuća uniformnost. I veliko drvo kao svetionik, kao orijentir kretanja po mislima. I melodijski intervali male žute ptice. Najavljuju zakasnelo proleće, retke prolaznike i ženu sa povocem u ruci.

Autor Olgica Marinković

Postoji li lepši doživljaj od buđenja uz umilne zvuke grtalica? Utrkuju se u raščišćavanju smetova, nadmeću koja će više, koja će jače, i nekako, sve je tako idilično i podseća na one Amerike iz filmova. Iskreno, doživljaj je neuklopiv u kasnoaprilskoaprilsko jutro jer je maj, po kalendaru koji i postoji radi vremenske orijentacije, već zauzeo niski start. I kako saopštiti jednom divnom prolećnom mesecu da će biti odložen jer se bestijanje zime malko odužilo?

Republika Estonija je 24. februara proslavila je 106 godina nezavisnosti i državnosti. Najveći estonski praznik započeo je vatrometom i podizanjem zastave na odbrambenoj kuli Herman. Zatim je usledilo obraćanje predsednika, vojna parada i veliko veselje.

Estonskoj sobodi i nezavisnosti prethodila je burna i turbulentna istorija.

Godine 1711. ruski car Petar Prvi napravio je prvu posetu Talinu. Razlog je bio obilazak i upoznavanje sa novoosvojenim posedima, naročito luke i gradskih utvrđenja. Među lokalnim stanovništvom, koje je bilo desetkovano ratovima i kugom, nastala je čitava pometnja zbog neizvesne sudbine i budućnosti u novouspostavljenoj vlasti „Petra Prvog, varvarskog tiranina sa Istoka“.

Autor Olgica Marinković

Daleke 1987.g. osamnaestogodišnji pilot Cesne-172 natankao je rezervoare povećom količinom goriva i sa dokumentima koji su potvrđivali Stokholm kao krajnju rutu, dobio dozvolu za poletanje. Posle 20 minuta leta isključio je radio-vezu, oštro okrenuo avion prema Finskom zalivu i spustio se na bezbednu visinu, van dometa osmatračkih radara. Estoniju je preleteo iznad mesta Kohtla-Jarve i time narušio vazdušni prostor tadašnjeg Sovjetskog Saveza što je učinilo da ceo svet za trenutak zanemi.

Matijas Rust.

Kiša, dan devetnaesti. Beskrajni trenuci nesvanulih, mokrih i blatnjavih dana i neprivlačnih parkova i ulica kojima šljapkaju smrknuta lica i pokisli psi. I ja među njima. I ne pitajte ме zašto se nisam spremila za ove nepogode! Ma, svi smo dobro obuveni i odeveni a ipak nespremni. Od glave do pete tapacirani nepromočivim, neprobojnim materijalima za odoljevanje svim ratnim dejstvima. Ali ne i kiši. Hudinijevskim metodama pronalazi pukotine u hermetičkim modnim ansamblima i podmuklo natapa santimetar po santimetar.