Olgica Marinković

Rešavanje vitalnih i gorućih pitanja za neku zemlju, zatim onih manjeg prioriteta, kao i onih za koje se ne nalazi izlaz i čije rešenje ne daje uvek najbolje rezultate, dovodi do popriličnog frustrirajućeg zamora i prezasićenja, gotovo redovno do stresa, i tada se, kao najbolja terapija, po savetima vrhunskih stručnjaka, primenjuje boravak u prirodi i rekreacija na širokim zelenim prostranstranstvima bez kraja. Ukoliko su nedostupna, kao zamena za njih može poslužiti i dvorište, veliko, bogato raznovrsnom ponudom i najbolje ako je komšijsko. 

Kolorizovana, ilustrovana, sa „harmonično objedinjenim likovno-estetskim i vaspitno-obrazovnim kvalitetima“. Zaslužuje posebnu pažnju i posvećenost čitalaca. Radi se o brošuri naslova BUDI SPREMAN. Bila je potpuno besplatna, a na ponudi se mogla naći u svakom poštanskom sandučetu. Da je kojim slučajem objavljena u Srbiji, nastala bi trilema, jer su na snazi najmanje tri osnovne i još sijaset pomoćnih kriza.

Zamisao poznatog ruskog režisera i scenariste Andreja Tarkovskog bila je da snimanje, danas kultnog filma STALKER, obavi u Tadžikistanu, u blizini grada Isfara, na mestu napuštenog rudnika mangana. Ideja je osujećena razornim zemljotresom koji je poprilično onesposobio i lokaciju za mizanscen i improvizovano „filmsko selo“. Posle jednogodišnjeg traganja, izbor je pao na tadašnju sovjetsku Estoniju, a gde bi drugo? Lokacijska odrednica vezivala je dešavanja za tri mesta u Talinu.

Enciklopedijska je zanimljivost da su Estonci hladan i uzdržan, nepristupačan i slabo komunikativan svet. A kako im se može dodati da su nepoverljivi i krajnje nekritični prema ovim odavno potvrđenim činjenicama, svojski su se potrudili da dokažu neistinost istih. Četrnaestog februara su upriličili veliki festival druženja, prijateljstva i ljubavi i nazvali ga, ni po babu ni po stričevima, Danom prijatelja. Jer, za sebe kažu da su dobre i društvene persone i da imaju puno prijatelja. Ako se tu ubrajaju i poznanici i slučajni prolaznici.

Sneg, vetar, mraz – trebalo bi da bude početak ovog teksta. Poprilično izmenjen, glasi ovako:

Ako ste mislili da decembar donosi samo radosti, opuštanja, darivanja, slavlja, u velikoj ste zabludi. Decembar je najstresniji mesec u godini, bar na ovim prostorima. Jer, da bi se doživela puna čarolija praznovanja, neophodne su dobre pripreme koje su glavni potrošači ekonomskih, fizičkih i duševnih resursa kako pojedinaca, tako i timova zaduženih za različite zadatke. Predanost i briga da svi standardi budu zadovoljeni, da svako doživi maksimum Božićnog iskustva, neminovno vode u anksioznost.

Ponedeljak je bio medjunarodni Dan zahvalnosti pahuljicama. Malo kome je poznat ovaj praznik i ne zna se ko je njegov autor ali eto još jednog razloga za praznovanje. Severni svet ga vezuje za četvrtu advent sveću te se i pahuljama posrećilo i pripao im deo velikog slavskog značaja. Ko bi rekao da će maleni heksagonalni kristali pobuditi toliko interesovanje? Čeprkajući po „pamtiveku“ možemo pronaći da su se njima naučnici počeli baviti poodavno. Johan Kepler je bio pionir u proučavanju kristala leda. Rene Dekart je prvi dao detaljan opis strukture pahulje.

Sneg, led, mećava. Huči zimska neman ulicama i trgovima, dok raskošno okićen Talin prkosi prazničnim blještavilom. Na jelkama zveckaju ukrasni praporci, trepere sijalice u bojama radosti i iščekivanja.

„Nismо plаnirаli dа rаdimо tајnо i u mrаku. Idеја је bilа dа sе tо urаdi kаdа rаdnicimа budе nајzgоdniје. Srеdа rаnо uјutrо pоkаzаlа sе kао nајbоlје vrеmе.“