Naslušah se ovih dana, po ovom sokoćalu od fejsa, kukanja o izolaciji, pa ko velim, hajd' i ja da kažem koju. U stvari, da vam opišem pravu izolaciju.

Život je linija između dve krajnosti, a krajnosti se susreću samo kada se zatvori krug. Tu prestaje linija. Svi događaji u tačkama linije su uzrok ili posledica, između kojih je razlika je samo u perspektivi.

Oči govore više od reči, jer ćute, a tišina je glasnija od buke. Ipak, ne čuju svi i ne umeju da slušaju njihov pogled u ogledalu. Nos diše po navici. Ne miriše nikog i ništa, čak ni ono što je preda njim.

Prvi dani nakon gubitka voljene osobe su najteži. Sara je izgubila svaku volju za životom od kad joj je poginuo verenik. Vukla se po kući kao po kazni, teških nogu, okovanih nevidljivim gvozdenim obručima.

Stigla mi je razglednica.

Na slici okean, plaža i palme. LA, California, USA. Nepoznat rukopis i ime, odnekud poznato. Onda je iz sećanja izronila jedna stara slika...

Skoro da nisam prepoznala to lice u ogledalu. Ne razumem, gde su se nanizale te godine i kada se pre rasturiše ti sitni biseri po zemlji? E, živote!

Vrućinа gа је kоnаčnо trglа iz iоnаkо isprеsеcаnоg, kоšmаrnоg snа. Prоbudiо sе umоrniјi nеgо kаdа је lеgао u krеvеt. Јоš nеkо vrеmе је pоkušаvао dа оči drži zаtvоrеnе i ubеđivао је sаmоg sеbе dа ćе mu sаn...

U jednom selu, u malenoj kućici prepunoj cveća ,živela je devojka po imenu Srna. Kao i sam naziv njenog imena, ona je bila jako nežna i osetljiva osoba. Živela je sama bez ikoga svog. Društvo su joj pravili pas...

Nakon što bi sa mutilice olizao fil za tortu, dečak bi se ustremio na plastičnu vanglu. Kažiprstom bi vukao po obodu, skupljajući na taj način ostatak mešavine brašna, jaja, vanillin šećera, maslaca i mleka.