Milorad Ćosić

Рођен сам у Београду 1939 године. Био сам солидан ђак.Као средњошколац освојио сам Прву Главну Октобарску награду града Београда 1957 г. за писање о комуни. Не Француској. То је тада било, како би данас рекли, ин. Сада бих ово признање и ја вратио, јер се  сада сви  одричу свега из доба комунизма, осим богатства, па тако не могу ни ја ван света. Ипак  ја немам богатство а новчани део награде не могу да вратим, јер ми је остао у лепој успомени.

Тада није било приватних факултета, а и да их је било моји родитељи су били сувише поносни и скромни да би им пало на памет да ми купе диплому, како је то данас уобичајено. Ја сам студирао права четири године  и још једну из љубави према науци на Правном факултету у Београду.

Имам доста година. То је све што имам. Једино ме оне служе и редовно стижу . Покушао сам са штедњом али могао сам само да штедим живце.

 И у овим годинама се не  сагињем, не, јер може још неко, поред ових садашњих , да ми се попне на грбачу.

Преживео сам разне владе,  а овим последњим сам захвалан, јер  опет ме враћају у детињство - стално причају бајке.

Иако сам дипломирани правник , нисам радио у бироу за преписе  да бих могао да пријавим докторат.

У сарадњи са колегом адвокатом Владимиром Тодоровићем  , пре пропасти Југославије, коаутор сам књигe "Право својине у Југославији" на српском и енглеском. То право је некада постојало на овим просторима. Данас у Србији изгледа да нам то неће бити потребно јер издајемо земљу на лизинг. Како је Југославија отишла у вечна ловишта, са њом је отишла и наша књига.

Још чујем добро и нарочито ме обрадују вести да ће сутра бити боље, јер ћу тада моћи да платим рачуне. Морамо бити стрпљиви до следећег обећања власти. Ова обећања су лепо упакована па им треба скинути амбалажу. И онда када спадну кулисе садашњости видећемо обећану будућност.

Истина у овим годинама имам и малу несаницу али мислим да је то добро јер народу који стално спава никада неће сванути боље сутра. А када се пробуди  касно ће се сетити да је раније требало да се сети.

Пошто сам пензионер, у oчекивању повећања пензије, стално одуговлачим са животом.  А пензија ми је последња одбрана од заборава родбине. Нисам усамљен , јер ме унуци редовно посећују када je примим.

Волим смех и зато живим у смешној земљи. Иако је смех заразан још нисам чуо да је неко прогласио епидемију смеха. Овде владају епидемије лажи. Много је тешко онима који их шире, јер стално морају да измишљају нове лажи, да подупиру оне старе.

Не бавим се политиком али гласам и за оне који лажу јер ионако никоме не верујем.

Пишем афоризме, епиграме и сатиричне приче. Наш народ треба стално подсећати да се сабере - да се не би одузео. Књигу још нисам издао. Не свиђа ми се реч издао. Ако је будем штампао наслов ће бити НАЈЈЕФТИНИЈЕ ЈЕ ЖИВЕТИ У ИЛУЗИЈАМА.

Моје афоризме епиграме  и сатиричне приче објавили  су ,а  и даље објављују следећи медији:

Књижевне новине, Јеж, Политика, емисија Караван првог програма радио Београда, Вечерње новости,Блиц, Магазин Пензија,Илустрована Политика,часопис Сатиричне вертикале/престао са излажењем/, електронски  часописи за хумор сатиру и културу Етна, Шипак,   Афирматор , и Показивач/Београд/, Носорог /престао са излажењем/ /Бања Лука/, Словословље /Беч/, Корени /Шведска/. Српске недељне новине /Будимпешта/

Објављени радови у књигама 

Зборник--  Најкраће приче 2017 године /Издавач  Алма Београд/,  Зборник -Афоризми и афористичари  18 /Издавач Алма Београд 2018/, Зборник –Дивка  Најлепша остварења са  17 конкурса за најкраћу  кратку причу /Издавач Алма Београд 2018/, Зборник кратких прича 357 /Издавач Удружење независних писаца Србије 2018/

Добитник сам друге награде за сатиричну причу на 48 Чивијади у Шапцу за 2016 годину.

На XVI и XVII Јавном конкурсу хумора и сатире Клуба умјетничких душа из Мркоњић града добитник сам дипломе за 10 најдуховитијих афоризама и за најдуховитију сатиричну причу за 2017 I 2018 годину.На II Фестивалу хумора и сатире Велика празнина за велики лет Центра за културу и образовање Раковица у Београду добитник сам похвале за кратку сатиричну причу  за 2017 годину.

Ово није све у мојој биографији. Моје време тек долази, јер сам старији адолесцент тек у 79 години.

Ако некада добијем неки хонорар за ово моје писање морам да га ставим на штедњу за старе дане. 

Допуњену биографију достављам идуће године.

Милорад  Ч.Ћосић Ћоса дипл.правник (на пензионерској инфузији)

Београд, 064/399 76 39          e-mail: milorad.cosic.mi@gmail.coм

П.С.

Као средњошколац освојио сам Прву Главну Октобарску награду града Београда, 1957 г. за писање о комуни. Не Француској. То је тада било, како би данас рекли, ин. Сада бих ово признање и ја вратио, јер се  сада сви  одричу свега из доба комунизма, осим богатства, па тако не могу ни ја ван света. Ипак  ја немам богатство а новчани део награде не могу да вратим јер ми је остао у лепој успомени.