Sanja Trninić

…Muzika je doprala negde iz daljine mameći Lazara da krene ka njoj. Ogromna dvorana puna dama u balskim haljinama i mladića u svečanim odelima. Pogled mu privuče plava boja koju je obožavao. Devojka u nebo plavoj haljini od nežne svile, koja je plesala oko njenog vitkog tela, izdvajala se iz gomile, što zbog zavodljive haljine, što zbog svoje zanosne lepote. U jednom trenutku, pogledala ga je i zarobila ga svojim plavim očima. Kao hipnotisan, krenuo je ka njoj. Odjednom, kao da više nikog nije bilo oko njih, samo je u pozadini čuo muziku i video njen osmeh.

"Traže se glumci amateri za ulogu u filmu...."

Dok je Lara čitala oglas u novinama sve je treperilo u njoj. Zamalo nije vrisnula od sreće. Još kao mala želela je da bude glumica. Oblačila je mamine, iako tada preduge, haljine, obuvala cipele na štikle i krišom se šminlala, a onda je dugo stajala ispred ogledala i glumila damu iz nekog filma. Bio bi to čitav monolog, pa često i dijalog pred ogledalom. Zamislila bi scenu sa dve osobe i razvijala bi priču smišljajući je tog trena.

Lep, sunčan dan bio je idealan za Sarin i Tarin nedeljni ritual - odlazak na stari buvljak. Obukle su lagane haljine i šešire u istim bojama. Uživale su nedeljom da šetaju buvljakom. Uvek bi pronašle neku zanimljivu sitnicu. Išle bi laganim korakom od prodavca do prodavca i pažljivo razgledale robu. Sara bi se najviše zadržavala kod knjiga. Vremenom i Tara je zavolela čitanje kraj nje.

"Datum dokumenta", pisalo je na monitoru. Danijela ukuca 24.02.2040.

"O Bože, stalno umesto 2020. kucam 2040. Ne znam šta mi je?!" , požalila se koleginici.

Zamišljeno gleda u monitor. To je za 20 godina, tada će imati 63 godine. Strašno! Tako malo vremena, a puno planova, želja.

Bilo je već kasno kada se Snežana vraćala sa službenog puta. Kao agent za prodaju nekretnina često je putovala. Toga dana ostala je duže i već je pao mrak kada je krenula kući.
Noć je potpuno prekrila deo puta koji je vodio kroz šumu.
Snežana, već iscrpljena, što od posla, što od puta, vozila je mehanički, misli su joj letele.

Zatvara vodu na tušu i usporenim korakom okreće se da izađe iz tuš kabine. Uloži puno truda da iskorači desnom, a potom i levom nogom. Napravi grimasu kad oseti bol. Rana na stomaku, prekrivena gazom, reguje na svaki nagli pokret.
Ima svega dva dana kako je Una došla iz bolnice. Treća operacija u poslednjih pet godina ostavila je traga na njoj. Više nikad neće biti ona stara, koja je mogla da potrči kad god poželi, uradi bilo koju vežbu ili pospremi stan, a da se pritom ne umori. Nikad više.

Prvi dani nakon gubitka voljene osobe su najteži. Sara je izgubila svaku volju za životom od kad joj je poginuo verenik. Vukla se po kući kao po kazni, teških nogu, okovanih nevidljivim gvozdenim obručima.

Bila je drugi razred osnovne škole kada je sa učiteljicom otišla na Palić. Nevena je znala da će se njeni roditelji preseliti dok je ona na Paliću i da, kad se vrati, ide u novu kuću. Bila je još mala i nije shvatala tačno šta to znači.

Posle završene škole, Milena je tražila posao. Pošto nije našla posao  u struci, kao bibliotekar, rešila je da prihvati bilo kakav. Listala je novine danima. Jedino što je našla, a da nije posao konobarice, bio je posao u jednoj kući gde je trebala da kuva i čisti. Rešila je da prihvati, za početak.

Bilo je hladno decembarsko veče, kada je Mira sa dvogodišnjem sinom u rukama i torbom sa stvarima na leđima, izašla iz kuće u koju je ušla pre tri godine, verujući da će u njoj živeti srećno sa čovekom kojeg voli.