Dragiša Čolić

Ovi mlađi bi rekli – otkačen! Već četrdesetak godina, u najboljim godinama (vrti drugi krug). Rođen u Beogradu, na Banovom brdu. Zanimanja: privrednik – uspešan (radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu), potom – advokat (neki kažu, čak i dobar), a zatim – i pisac, slučajno, za vreme bombardovanja, jer spadam u one koji kad nemaju šta da rade, moraju nešto da rade. A onda su neki ljudi rekli – Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.  

Životne devize:

- Život je dvosmerna ulica – koliko od Kragujevca do Beograda, toliko od Beograda do Kragujevca (u savremenoj terminologiji poznato kao "teorija reciprociteta").

- Život je sličan vožnji kola – uputno je da koristiš svih pet brzina, uključujući i rikverc, kad zatreba (ovo sam ja sam smislio, niko mi nije pomagao!).

- Bolje biti lud nego zbunjen (iz drevne priče o ludom i zbunjenom).

- Voli za ručkom da otvori flašu dobrog vina. Dve mu je mnogo.

- Zadovoljan – čitavog života imao za flašu vina (dobrog).

- Ima decu. I unuke. Voli ih sve, ali ne živi njihov život, jer i oni imaju pravo na svoj. A važi i obrnuto, jer – u skadu sa novim sistemom vrednosti, kad-tad dolazi ono  "Menjam šlogiranog dedu za neku drugu nepokretnost."

- Bogat. Ima Gagu (oči boje lavande). Mnogo je voli. I ona je advokat, pa tako prvi put u životu obožava svog šefa. Pristala je, dobrovoljno, da bude recenzent mojih tekstova (Bolje da ja vidim šta ova budala piše. Omaći će mu se nešto – politički!).

- Omiljena pesma – Oči boje lavande (opet!).

Savremena domaća priča: Jedan penzioner (74) koji ne pripada svojoj generaciji iz klase  „upoznajte svoju zemlju da biste je više voleli“ – za sendvič i crvenu, krenuo na protest zbog rušenja objekta u uzgradnji,  napirlitanog na „brzaka“ radi svečanog otvaranja i tom prigodom dočeka visokog gosta. Bogu hvala, fešta je uspešno prošla – svi gosti su na broju, što se za potonje namernike ne može reći – srušila se nadstrešnica i ubila 15 ljudi, što bi u onom mom vicu rekli:

Htedoh da pišem o tome danas i onome što svakodnevno čujemo – u pitanju je sistem, pa razmišljajući o tome, naiđoh na svoj tekst - Kadrovska politika mediokriteta, od 24. decembea 2021. godine. I dopade mi se. Ništa ja tu ne bih menjao, pa što bi rekao Zoran Kesić – da se ne baci:

„Pogubili su se, ne znaju gde udaraju. A koja su to nekad vremena bila! Nemam temu za pisanje, odem kupim “Informer”, tamo uvek ima dovoljno gluposti, treba samo da odabereš. Danas isti problem – cela država je Informer”. O čemu da pišem?

"Kao predsednik tražim od tužilaštva u Novom Sadu, Vlade Srbije da odgovorni za ovo što se dogodilo budu procesuirani i strogo kažnjeni.

Povodom tragedije u Novom Sadu usled rušenja nadstrešnice na železničkoj stanici – 14 mrtvih i troje povređenih u životnoj opasnosti, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je izjavila „da se očekuje i krivična i politička odgvornost u vezi sa nesrećom u Novom Sadu, navodeći da "zaštićenih neće biti, što je vlast u poslednjih 10 godina i pokazala u svakoj prilici.

„Dejan Bodiroga je bivši srpski košarkaš. Mnogi ljubitelji košarke ga smatraju najboljim igračem koji nikada nije igrao u NBA ligi. Sa reprezentacijom SR Jugoslavije Bodiroga je osvojio srebro na Olimpijskim igrama 1996, dva svetska prvenstva i 3 Evropska prvenstva ... Proglašen je najkorisnijim igračem svetskog prvenstva u košarci 1998. godine. Dva puta je dobijao zlatne značke Sporta, nagrade za najboljeg sportistu u SR Jugoslaviji. Dejan Bodiroga, zbog liderstva, košarkaške inteligencije i sposobnosti, je važio za igrača koji igra na svim pozicijama...

Predsednica Evropske komisije – najviša funkcija u EU, Ursula fon der Lajen, na svojoj turneji po zemljama Zapadnog Balkana je najpre posetila Srbiju, „lidera regiona“, kako je po dolasku izjavila. Mašala!

„Srbija je jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) i  posvećena je provođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije.“, reče Ursula.

I bravo, za ono što si rekao o Željku Mitroviću, iz milošte prema sebi, samoprozvanom Žeksu, čedu ovog režima, u tekstu  "Šta  nam je, dakle, uradio Žeks?" (portal Iskra, 13.10.2024):

Neću reći ništa novo ako kažem da živimo u opasno podeljenom društvu – od vrha do dna. Nije u pitanju samo ona podela koja potiče iz arhitekture vlasti i njenih izvođača radova. U pitanju su i mnoge druge podele koje nam nisu potrebne.

Definicije pojmova:

Ober: Natkonobar, starešina, poglavar, upravnik …

Šturm: bura, vihor …

"On je običan idiot! Ne bi znao ni da pokaže na mapi gde se nalazi Papua Nova Gvineja, a ja znam čak i kako se zove njihov glavni grad ..." Bravo Predsedniče, to će oduševiti moju tetka Diku. Ako je čula, reći će – bre zete, pričaš da si sto puta bio u Africi, a sigurna si da ni ti ne znaš kako se ziove glavni grad te zemlje. I u pravu je, bio sam u onoj Gvineji što joj je glavni grad Konakri, ali u toj o kojoj pričaju predsednik države Vučić i narodni poslanik Miroslav Aleksić nisam. A i da jesam koja vajda?

Pages