Dragiša Čolić

Ovi mlađi bi rekli – otkačen! Već četrdesetak godina, u najboljim godinama (vrti drugi krug). Rođen u Beogradu, na Banovom brdu. Zanimanja: privrednik – uspešan (radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu), potom – advokat (neki kažu, čak i dobar), a zatim – i pisac, slučajno, za vreme bombardovanja, jer spadam u one koji kad nemaju šta da rade, moraju nešto da rade. A onda su neki ljudi rekli – Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.  

Životne devize:

- Život je dvosmerna ulica – koliko od Kragujevca do Beograda, toliko od Beograda do Kragujevca (u savremenoj terminologiji poznato kao "teorija reciprociteta").

- Život je sličan vožnji kola – uputno je da koristiš svih pet brzina, uključujući i rikverc, kad zatreba (ovo sam ja sam smislio, niko mi nije pomagao!).

- Bolje biti lud nego zbunjen (iz drevne priče o ludom i zbunjenom).

- Voli za ručkom da otvori flašu dobrog vina. Dve mu je mnogo.

- Zadovoljan – čitavog života imao za flašu vina (dobrog).

- Ima decu. I unuke. Voli ih sve, ali ne živi njihov život, jer i oni imaju pravo na svoj. A važi i obrnuto, jer – u skadu sa novim sistemom vrednosti, kad-tad dolazi ono  "Menjam šlogiranog dedu za neku drugu nepokretnost."

- Bogat. Ima Gagu (oči boje lavande). Mnogo je voli. I ona je advokat, pa tako prvi put u životu obožava svog šefa. Pristala je, dobrovoljno, da bude recenzent mojih tekstova (Bolje da ja vidim šta ova budala piše. Omaći će mu se nešto – politički!).

- Omiljena pesma – Oči boje lavande (opet!).

U ovako oštroj konkurenciji – Tomislav Nikolić, Ana Brnabić, Vladimir Đukanović, Vladimir Orlić ... Olivera Zekić, Nebojša Bakarec, Marko Atlagić ... teško je odabrati šampiona.

U tekstu lista Nova od 22.07.2022, pod naslovom „Viši tužilac objavio rat inspektorims zbog Milenkovića“, piše:

Moja FB prijateljica ĐRG postavila je na svom fb profilu sledeću objavu:

„U ovom smutnom vremenu, naoružati se snagom il novcem, Pitanje je sad???? Ćerka je otišla u Hitnu u Srbobranu sa teškom upalom grla (često pati, inače), jer je pila hladnu tečnost sa dosta leda. Lekarka je bukvalno izbacila sa rečima: dođi sutra u "kovid ambulantu". Ostavila je sa bolom u grlu da se pati. Ja sam daleko, a jebaću joj majku kad se vratim. Eto dokle smo došli !!!!!”

Ćerka MG potvrđuje priču:

A zašto? Zato što je to u zajedničkom interesu i crkve – ovakve kakva  nam je, i vlasti – ovakve kakva nam je.

O delovanju vlasti u zaglupljivanju ovog naroda kroz zloupotrebu medija mnogo toga je rečeno – sa svih strana, ali vlast se ne da, jer bi time ugrozila kamen temelac na kome ovaj režim i opstaje (vidi o tome više u prethodnom tekstu – I Oliverea Zekić jača od države, na opancar.com

REM – regulatorno telo za elektronske medije, je ovih dana započelo razmatranje podnetih prijava za dodelu nacionalnih radio i TV frekvencija. Podnosioci prijava su pred Savetom REM-a pretstavljali svoje programske produkcije.

Scenario za rimejk istoimenog Bentonovog filma iz 1979. godine

Negde u junu 2020, u tekstu pod naslovom Mala matura velikih gluposti (opancar.com), pisao sam o testovima koji su i te, kao i prethodne godine, procureli u javnos i pored prethodne direktne demonstracije premijerke Ane Brnabić i tadašnjeg ministra prosvete Mladena Šarčevića, održane pod geslom – to nam se više ne može dogoditi zahvaljujući digitalizaciji, a povodom Premijerkine izjave – takođe tim povodom: “Počeli smo da trčimo u korak sa svetom s obzirom na to da digitaliza

*Ovaj tekst bi se mogao čitati  i kao nastavak prethodnog teksta „O tehnologiji razgradnje države i izgradnji kulta ličnosti“, pa kako sam taj tekst završio sa „pobedom“ radnika kragujevačkog Fijata protiv italijanske firme Stelantis, da od toga i nastavim.

Razgradnja sistema vrednosti - Sećam se bilo je to pre nekih dvadesetak godina, pozvao nas je na razgovor direktor jedne firme, Grk, i požalio se na problem – jedna od zaposlenih, pravnica, je u firmi zavela red po svojuim merilima. Čak ni njegove naloge ne izvršava, sve pozivajući se na pravo i zakon. Neki se žale, neki ćute iz straha. Popričali smo – supruga i ja, oboje advokati, sa koleginicom i nije nam mnogo trebalo da posumnjamo u njeno pravno znanje.

Nikad nismo imali više analitičara. Što bi pokojni Brana Crnčević rekao – sve moj do mojega. Ne libe se da tumače i ono što znaju i ono bi bilo uputno da neko, povodom onoga što pišu, njih protumači. A sve to profesionalno! Pa ako je već tako, jedan više ili manje, uz to i amater, što bi rekli seljaci – ne branim! Još ako pogodim, biće kao ona aplikacija u telefonu – Bravo, ptrešli ste 6.000 koraka, dobili ste medalju – na okruglo. A ako promašim, nikom ništa, promašio i onaj vlasnik pečenjare, bivši direktor EPS-a, za neke milijarde, pa ništa.

Pages