Dragiša Čolić

...igraju se produžeci, a koliko će to još da traje, to samo oni u VAR sobi znaju.

Niko nije objasnio, a nema ni takvih presedana u svetu – pobediš ubedljivo na izborima, imaš apsolutnu većinu u parlamentu, saradnike, doglavnike i one do njih, „opoziciju“  koja te podržava, narod koji te obožava i glasa za tebe – ima i onih drugih koji vole da sebe nazivaju opozicijom, ali ko njih j..., to su lopovi i fašisti ... ološ, a za narednu godinu već zakazuješ nove izbore. Zašto?

Priznajem da nisam baš neki poznavalac lika i dela of „a Serbian writer and columnist” Svetislav Basara. Pokušao sam, nekada davno, nešto od toga da čitam – zaboravio sam kako se zvaše, nije mi išlo, pa sam odustao, ali što reče onaj car Žika Jakšić – Nikad nije kasno, pa ću se potruditi. A vredi – ko bi rekao da će “Bas” biti zvezda ovogodišnjeg prelaznog roka – iz Danasa u Kurir!

O ponašanju crkve je reč – i ne samo crkve. Nisam hteo da pišem o tome za vreme praznika, pa najpre da podsetim one koji nisu znali i one koji su zaboravili na jedan zverski događaj (ne mogu da nađem težu kvalifikaciju) koji se desio u vreme fašističke okupacije Jugoslavije, na teritoriji južne Bačke – od 4. - 29. januara, 1942. godine. Mađarski fašisti su sproveli raciju i pod led Dunava i Tise bacili 4.500 vojvođanskih žitelja – Srba i Jevreja.

Odmah da kažem da su i Nova Ekonomija (izvor teksta) i Biljana Stepanović, koja je pretpostavljam i njegov autor, dovoljno respektabilni, da bih ja tu polemisao sa iznetim stavovima – mislim da su profesionalni i krajnje korektni. Ko da polemiše, na primer, sa akontacijom poreza na dobit, kao poreskom kategorijom na snazi u vreme pandemije korona virusa, za vreme kad obveznik tog poreza ne radi odlukom države. Dakle ovde više o nekim mojim iskustvima i nekoj sugestiji, s tim u vezi.  

Vašar je bio ... reče pok. Đura Jakšić, a kako smo u njemu prošli, tek će da se vidi kad nas o tome obavesti Krizni štab.

U međuvremenu idemo na vašar u koji se bolje razumem, jer sam u njemu i učestvovao preko pedeset godina, donedavno i zvanično. O pravosuđu je reč, iliti kako ovi iz Evrope to zovu – vladavini prava. Ja ne volim vladavine bilo koje vrste – u ovoj zemlji vazda neko mora nečim (i nekim) da vlada, pa se opredeljujem za ono prvo – pravosuđe.

E, jebiga! Da nisam sinoć slušao godišnju konferenciju za štampu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, održanu po uzoru na ono što obično jednom godišnje čine svetski državnici – gde, razume se, i ON spada, ne bih znao ni koliko sam glup, ni koliko je lepo biti glup.   

„Kako je lepo biti glup,
Kako je lepo biti glup,
Stoka ume da nervira,
Gutaj sta ti se servira …”

Srbija, a posebno Beograd, su u poslednje vreme redovno u vrhu, a bogami ponekad i na samom vrhu izveštaja agencija koje prate stepen zahgađenja vazduha u svetu. To se uklapa i u narativ da je Srbija među najboljima u Evropi i šire u mnogim oblastima življenja – o regionu da ne govorimo, gde smo sebi dodelili čak i ulogu lidera, ali  kako ta konkretna vest i nije baš za hvalu, odlučeno je da se na tom planu nešto radikalno promeni.

Slučaj sa francuskom pričom o Pipinu Malom i njegovim ocu Karlu je samo naizgled sličan ovoj priči. Tamo je sin nadmašio oca, a ovde je slučaj obrnut .

Obratite se narodnom poslaniku, piše na internet  “profilu” Tome File, sa sve slikom (anfas), pa evo da mu se obratim – ovako:

Počinjem da verujem u onu narodnu – ako ti treba dobar bravar, pozovi provalnika (u daljem tekstu: bravar), a i u onog šarlatana Simu Avramova, dekana Pravnog fakulteta u Beogradu, koji reče da je Aleksandar Vučić bio najbolji student u istoriji tog pravnog fakulteta – i mog fakulteta takođe, na kome su samo u mojoj generaciji, diplomirali Tibor Varadi i još najmanje četirui – koliko ja znam, buduća profesora  pravnih fakulteta u zemlji.  

Uzbuđenje među životinjama na farmi dostiglo je vrhunac još kada je Napoleon saopštio da se raspisuju novi izbori koji će biti i glavno merilo za podelu uloga u najnovijoj postavci životinjske farme, čija se premijera očekuje odmah posle tog značajnog događaja.