Dragiša Čolić

Ovi mlađi bi rekli – otkačen! Već četrdesetak godina, u najboljim godinama (vrti drugi krug). Rođen u Beogradu, na Banovom brdu. Zanimanja: privrednik – uspešan (radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu), potom – advokat (neki kažu, čak i dobar), a zatim – i pisac, slučajno, za vreme bombardovanja, jer spadam u one koji kad nemaju šta da rade, moraju nešto da rade. A onda su neki ljudi rekli – Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.  

Životne devize:

- Život je dvosmerna ulica – koliko od Kragujevca do Beograda, toliko od Beograda do Kragujevca (u savremenoj terminologiji poznato kao "teorija reciprociteta").

- Život je sličan vožnji kola – uputno je da koristiš svih pet brzina, uključujući i rikverc, kad zatreba (ovo sam ja sam smislio, niko mi nije pomagao!).

- Bolje biti lud nego zbunjen (iz drevne priče o ludom i zbunjenom).

- Voli za ručkom da otvori flašu dobrog vina. Dve mu je mnogo.

- Zadovoljan – čitavog života imao za flašu vina (dobrog).

- Ima decu. I unuke. Voli ih sve, ali ne živi njihov život, jer i oni imaju pravo na svoj. A važi i obrnuto, jer – u skadu sa novim sistemom vrednosti, kad-tad dolazi ono  "Menjam šlogiranog dedu za neku drugu nepokretnost."

- Bogat. Ima Gagu (oči boje lavande). Mnogo je voli. I ona je advokat, pa tako prvi put u životu obožava svog šefa. Pristala je, dobrovoljno, da bude recenzent mojih tekstova (Bolje da ja vidim šta ova budala piše. Omaći će mu se nešto – politički!).

- Omiljena pesma – Oči boje lavande (opet!).

“Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti.”

“Ustanak” je bio, a gde je ustanka, tu je i analitičara – i levih i desnih, bar u tome ne oskudevamo, počev od onih “dobronamernih”, do onih drugih. Najvažnije je da je ustanka bilo, čak bez obzira i na one mislioce koji kažu, da je sve to u redu, ali da je sam njegov naziv – ustanak, pretenciozan, te da bi ga trebalo zameniti primerenijim nazivom – Pokret za …

U pomenutom tekstu reč je o Žarku Koraću, penzionisanom profesoru Filozofslog fakulteta u Beogradu, svojevremeno u vreme DOS-a, aktivnom političaru – zameniku premijera u vladi Zorana  Đinđića, jednom od retkih neokaljanih političara tog vremena i njegovom intervjuu listu Danas, a povodom nedavnih događaja u Crnoj Gori prilikom ustoličenja Joanikija za mitropolita crnogorsko-primorskog.   

       Vašar je bio – a na vašaru,
       sablje, pištolji, arapski hat,

       tuniske kape, srebro i zlato,

       mletačka svila, ženevski sat…

      … uh, zaj…. sam se, ispašće već na startu da sam ja ona zbunjena strana. Idemo ponovo:

Gordana Uzelac, novinarka tv Pink, redovni pratilac predsednika Vučića na svim njegovim konferencijama za štampu – u zemlji i inostranstvu, poznata iz serijala – “Predsedniče, Vas svi napadaju … kako Vi ….

Više javno užilaštvo u Kraljevu je odbacilo krivičnu prijavu protiv Dragana Markovića Palme, predsednika stranke Jedinstvena Srbija – koalicionog partnera aktuelne vlasti, narodnog poslanika, predsednika Skupštine grada Jagodine i počasnog konzula Grčke u Srbiji, koju je pdnela Marinika Tepić, podpredsednica opozicione stranke SSP, zbog organizovanja seansi na kojima je dolazilo do seksualne zloupotrebe maloletnih i mlađih ženskih osoba. List Danas, citira deo saopštenja:

Nadam se da mi Slobodan Šijan – reditelj, i Dušan Kovačević – scenarista, neće zameriti što sam delimično pozajmio naslov ovog teksta iz njihovog kultnog filma “Ko to tamo peva”, a ni ja se neću ljutiti ako odluče da snime rimejk pomenutog filma pod naslovom Ko to tamo skiči, jer ima u svemu tome neke simbolike – ono su bila smutna vremena 1941, a ovo “hapy” vremena 2021.

U tekstu „Opančar agencija* javlja – povodom teksta Unutrašnja diferencijacija u SNS i lokalni izbori u Srbiji – mutna najava mračne budućnosti” (Koreni 21. maja 2021), rekoh:

Pustio bih ja njega ali neće on mene … kaže ona narodna, a ovde je reč o Svetislavu Basari, srpskom piscu i kolumnisti. Mislio sam da sam sa pisanjem o njemu završio još negde u januaru, kad je ostvario onaj transfer decenije iz dotadašnjeg više neobećavajućeg lista Danas u znatno profitabilniji i sada obećavajući list Kurir (vidi tekst Basara u endorfinu – opancar.com), ali ne ide – uhvatio me, pa ne pušta.

Kad bi, ne daj Bože, neki od zemljinih satelita pao na Srbiju, mi bismo odmah znali uzrok:

Nebojša Bakarec, narodni poslanik sa liste Srpske napredne stranke (SNS), “preletač” – bivši visoki funkcioner Koštuničinog DSS-a: 

“Napali su i zapalili Skupštinu Srbije i RTS, 2000. i 2020. Napali su i zapalili zgradu SPS i policije u Majke Jevrosime. Onda uopšte ne čudi da su zapalili i deponiju u Vinči. Vatra hoda sa njima. Piromani!”

Pages