Dragiša Čolić

Ovi mlađi bi rekli – otkačen! Već četrdesetak godina, u najboljim godinama (vrti drugi krug). Rođen u Beogradu, na Banovom brdu. Zanimanja: privrednik – uspešan (radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu), potom – advokat (neki kažu, čak i dobar), a zatim – i pisac, slučajno, za vreme bombardovanja, jer spadam u one koji kad nemaju šta da rade, moraju nešto da rade. A onda su neki ljudi rekli – Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.  

Životne devize:

- Život je dvosmerna ulica – koliko od Kragujevca do Beograda, toliko od Beograda do Kragujevca (u savremenoj terminologiji poznato kao "teorija reciprociteta").

- Život je sličan vožnji kola – uputno je da koristiš svih pet brzina, uključujući i rikverc, kad zatreba (ovo sam ja sam smislio, niko mi nije pomagao!).

- Bolje biti lud nego zbunjen (iz drevne priče o ludom i zbunjenom).

- Voli za ručkom da otvori flašu dobrog vina. Dve mu je mnogo.

- Zadovoljan – čitavog života imao za flašu vina (dobrog).

- Ima decu. I unuke. Voli ih sve, ali ne živi njihov život, jer i oni imaju pravo na svoj. A važi i obrnuto, jer – u skadu sa novim sistemom vrednosti, kad-tad dolazi ono  "Menjam šlogiranog dedu za neku drugu nepokretnost."

- Bogat. Ima Gagu (oči boje lavande). Mnogo je voli. I ona je advokat, pa tako prvi put u životu obožava svog šefa. Pristala je, dobrovoljno, da bude recenzent mojih tekstova (Bolje da ja vidim šta ova budala piše. Omaći će mu se nešto – politički!).

- Omiljena pesma – Oči boje lavande (opet!).

„Puj za spas sviju nas“ je stara dečija igra koju smo igrali mi – ondašnja deca iz vremena kad nije bilo ni kompjutera, ni kompjuterskih igrica, a zvala se „žmurke“: Jedan žmuri, ostalo se kriju, kad onaj što žmuri izbroji do deset, kreće da ih traži – ako mu neko od onih što se skrivaju zađe iza leđa, zapljune žmureće mesto i kaže – Puj za spas sviju nas, sve počinje iz početka, onaj što je žmurio, žmuri i dalje.

Prema najnovijem izveštaju Evropsle komisije o napretku Srbije ka priključenju Evropskoj uhiji, Srbija nije napravila nikakav napredak kada je u pitanju pravosuđe. Nije bolja situacija ni u ostalim oblastima, ali ovde je reč o pravosuđu.

Kažu u narodu: kad te rode sposobnog, na sve si sposoban – dobro ne kaže se baš tako, ali to mi se ovde bolje rimuje – zbog Vuka Draškovića, o kome je ovde reč.

„Nama nije problem, a nije problem ni jednoj zemlji, kada pričamo o odlivu mozgova sam odliv mozgova. To može da bude i dobro za jednu zemlju. Dok god vi uspete, kao zemlja, da taj odliv mozgova pređe u cirkulaciju mozgova.“, reče mandatarka za sastav i buduće Vlade, Ana Brnabić, u razgovoru sa Džonom Jovanovićem, direktorom Kancelarije Američke razvojne Agencije, upravo otvorene u Beogradu kao rezultat nedavnih Vučićevih vašingtonskih razgovora.

Jedan naslov – Preuzimanje odgovornosti ili institucija (N1, Dnevnik u 19, 9.10.2020) kazuje sve o političkoj situaciji u Srbiji.

A uključujem se povodom teksta: „Gorane Markoviću, napadate na kvarno, pucate Kusturici u leđa“ (Milan Ružić, Koreni 5.10.2020).

Polemika između Gorana Markovića i Emira Nemanje Kusturice započela je nakon otvorenog pisma Gorana Markovića, objavljenog na Peščaniku 20. avgusta, pod naslovom „Pismo srpskom prijatelju“, kojim poziva kolegu Kusturicu, kao člana žirija za izgradnju spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu, da se ogradi od usvojenog rešenja tog spomenika:

Povodom teksta u „Korenima“ – „Gorane Markoviću, napaadate na kvarno, pucate Kusturici u leđa.

Povodom teksta u „Korenima“ – „Gorane Markoviću, napadate na kvarno, pucate Kusturici u leđa.

Juče je u „Beogradu na vodi“ upriličena svečanost. Sa srpske strane reprezentacija: Predsednik Aleksandar Vučić, Ministar finansija Siniša Mali i gradonačelnik Beograda Zoran Radojčić, lično (Goran Vesić je bio nešto zauzet, pa je dozvolio gradonačelniku da ga zameni), a sa druge strane predsednik Eagle HilllS-a, Muhamed Alabar.

Jelisaveta Vasilić, bivša karijerna sudija, članica Saveta za korupciju: “Ko god dođe od vojvođanskih paora, svi govore da je Andrej Vučić glavni u kupovini zemljišta i da sve ide preko njega... „

Andrej Vučić je punoletan građanin ove zemlje i mogao je da reaguje na ovu izjavu, a nije.

Umesto njega, reagovao je njegov brat, Aleksandar Vučić, Predsednik Republike Srbije:  “Moj brat nema ni jedan jedini ar zemlje u Vojvodini.“

Pages