Opančar „agencija“: Mačevanje

„Čast i privilegiju da pohađaju i završe 12. klasu visokih studija bezbednosti i odbrane i da prime srpski srednjovekovni mač, dar predsednika republike i vrhovnog komandanta imaju: Sandra Božić, narodni poslanik i podpredsednik Narodne Skupštine Republike Srbije, Dr Miloš Jovanović, narodni poslanik i predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine.“

Tim rečima je mali Vu-če-vi-ći – naslednik velikog Vu-či-ći-ja – „koji je u Kini poznat kao Vu-či-ći, što u prevodu znači 577…“ (Luka Kebara, narodni poslanik, jedan od svršenih polaznika SNS akademije za mlade lidere” – Opancar.com), u sali Narodne skupštine, u prisustvu generalskog kora Vojske Srbije, svečano uručio pomenute mačeve narečenim mačevonosiocima.

Dugo pamtim, bar tri „vožda“ – Tita, Miloševića, Vučića, al’ takvu feštu u domu Narodne skupštine ne videh. Guglam po internetu – Visoke studije bezbednosti i odbrane zaista postoje, naiđem na naslov – Svečanost povodom završetka školovanja 12. klase VSBO i oficira 66. klase GŠU, šta god to značilo, da ne istražujem dalje, verujem da moj kolega advokat, gore pomenuti Vu-če-vi-ći, glavni lik u ovoj gala pretstavi, kome generali VS predaju raport, a on najboljim studentima ove visoko rangirane vojno bezbednosno i odbranbene akademije srednjovekovne mačeve i oficirske sablje, valjda zna šta sve to znači.

Razmišljam – bog te ...., ko sve rukovodi ovom našom vojskom – Aleksandar Vulin, zvani „tetka iz Kanade“, sa završenim kursom predvojničke obuke u trajanju od 15 dana, Bratislav Gašić, keramičar iz Kruševca, Nebojša Stefanović, „Dr“ Nebojša iz Beograda, oksfordski đak iz „Sava centra“ u Beogradu, a  sada i pomenuti Vu-če-vi-ći, Miloš Vučević, koji nasledi Vu-či-ći-ija kao čuvar SNS plama, upamćen i po nedavnoj pozdravnoj zdravici na partijskoj slavi te stranke u kojoj je svog prethodnika, uvaženog gosta Vu-či-ći-ija, nazvao lokomotivom, koja će i dalje da vuče njih u prvim vagonima – ne reče šta će biti sa vernim glasačima iz zadnjih vagona. Nedostaje još samo portparol, čuveni Vu-či-će-vi-ći, pa da ekipa vukova bude kompletna.

A onda se ta svečanost prenela i u dom Narodne skupštine – mačevonosioci: Sandra Božić, koja bar po spoljašnjoj konstituciji uliva poverenje i u odbranu i u bezbednost, zvana "đubre", "bolesnik", "bolesni um" – nadimak dobila po epitetima kojima se obraća svojim kolegama narodnim poslanicima opozicije sa pozicije podpredsednika Skupštine i Miloš Jovanović, poslanik „opozicionog“ DSS-a, zvani franzuz, nadimak dobio od ovih pravodobnih za svoj opozicioni rad.  Očekivalo se da mač dobije i Nebojša Bakarec, autor dela „Vučić politička fukara“ – iz vremena dok je bio Vučićev oponent, ljubitelj starih viteških igara, čiji su simboli u to vreme bili mač i bacanje kamena s ramena, tada na Vučića, a danas na svu opoziciju, uključujući i onu u kojoj je vazda bio.

Interesantan je slučaj pomenutog Miloša „francuza“, poreklom iz DSS-a, stranke koju je nekada vodio čuveni Koštunica Vojislav, čovek koga je ni krivog ni dužnog posle petooktobarskih dešavanja 2000. godine zapalo da bude predsednik države – Đinđić je bio neprikosnoveni vođa udružene opozicije, sve dok se Vuk Drašković, tadašnji lider SPO-a nije opepelio i zaključio da je za budućnost njega i žene mu Dane probitačnije da pređe u opoziciju i to odmah na njeno čelo, po principu – ne uliva se reka  (On) u potok (ostala opozicija), što je pretilo da izazove neslaganja unutar DOS-a, pa je nađeno rešenje da to bude neko iz klase NSNM (nit smrdi, nit miriše) i izbor je pao na narečenog Koštunicu, za  čijeg je vakta Đinđić i ubijen, a on sa pozicije na kojoj se našao nije dozvolio da se istraži i koji su politički motivi tog ubistva bili.

Elem, kad je reč o Milošu francuzu, lideru Novog DSS-a, ispostavilo se da orah ne pada dalje od koštunice. A koji je politički profil i njega i njegovog Novog DSS-a – deklarisanih „opozicionara“, teško je zaključiti, taman toliko koliko i objašnjenje otkud on među gore pominjanim mačevonosiocima. Biće da je i on viđen kao jedan od pobornika Vučićevog novog pokreta za obnovu Srbije, ili kako se već to zove, po principu – 11 godina smo se zezali, a sad ćemo ozbiljno. Ne bi on u tom društvu bio neko strano telo. Gore je pomenut još jedan od vukova, Vuk Drašković, koji je sudbinu svog SPO-a vezao za sudbinu svoje supruge Dane koja  kao poznati naftaški „stručnjak“ već desetu godinu baštini apanažu nezamenjivog člana Upravnog odbora NIS-a u iznosu od oko 7 hiljada evra mesečno, a po principu sve ostaje u kući – Vuk u političku neutralnost da piše knjige, a žena da izdržava porodicu. Slična bi sudbina mogla da strefi i Miloša francuza, ako ništa drugo povezuje ih zajednička četnička ideologija.

I kako da se čovek kad ih sve tako lepo složene po principu – sve moj do mojega vidi, ne oseća i bezbednosno i odbranbeno zaštićen.    

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić