Izgubljeno vreme

Nakon što se krmeljiv doteturao do kupatila, sredovečni čovek se naslonio na lavabo i teškim naporom se pogledao u ogledalo. Zatim je napipao pastu za zube i četkicu i počeo je sa pranjem zuba. „Koliko čovek izgubi vremena tokom života samo da bi oprao zube?“ zapitao se dok je mehanički četkicom trljao zube. 
„Uzmimo sedamdeset godina, perem ujutru i uveče, po dva minuta, godina ima 365 dana...hm...To je više od 100.000 minuta pranja zuba.“ brzo je izračunao čovek. „To je kao da neko 70 dana bez prekida pere zube.“ 
Oslobodivši se krmelja i naslage sa zuba, čovek je seo za sto u nameri da popije kafu. „Koliko čovek potroši vremena tokom života samo da bi popio jutarnju kafu?“ -pojavilo se novo pitanje u glavi ovog muškarca koje je zahtevalo hitan odgovor. „Uz kafu obično ispušim dve cigarete...to je u proseku nekih dvadeset minuta dnevno. To je više od 7000 minuta godišnje. Uzmimo nekih 60 godina...To je dakle 420.000 minuta. Skoro 300 dana života izgubim samo da bih popio jutarnju kafu. A gde je i dodatno vreme koje mi treba da bih kafu pripremio i kasnije oprao šoljicu?!“ ova računica malo je šokirala muškarca. 
Shvativši da mora da požuri sa pripremom doručka da ne bi zakasnio na posao, muškarac se nije zapitao koliko mu treba vremena tokom života za pripremu doručka i koliko mu vremena treba da bi taj isti doručak i pojeo. 
Tog jutra ovaj muškarac imao je sreću i našao je slobodno mesto u autobusu. 
Uobičajna gužva u saobraćaju omogućila je ovom današnjem računovođi dovoljno vreme da računa koliko potroši vremena u životu koje provede na putu za posao. 
Poprilično ga je sneveselio podatak da potroši više od godinu dana života da bi u radnom veku samo otišao na posao. I isto toliko da bi se sa posla vratio. Protraćeno vreme na putu za posao, odnosno na putu sa posla trebalo bi da se računa u radni staž, pomislio je. 
Radni dan na poslu prošao je uobičajno. Naš junak nije na poslu računao koliko vremena potroši na svakodnevne poslovne aktivnosti. Sve je to sveo na jednostavnu računicu -četrdeset godina rada. Na kraju radnog vremena od nadređenog je stigla informacija da od obećenog povećanja plate neće biti ništa za sada s obzirom da nisu poslovali uspešno kako se to očekivalo. 
Ova informacija nije previše iznenadila našeg junaka. On je samo želeo da ode kako bi potrošio svojih 16 sati dok ponovo ne stigne na posao. 
Nakon što je izračunao koliko mu vremena treba za kupovinu namirnica, koliko vremena potroši na kupanje i pripremu ručka i koliko da isti pojede, ovaj muškarac je seo ispred televizora. Na televizijskom programu pratio je obraćanje predsednika koji je obećao bolji život u narednom periodu. 
Domaćin ovog doma se odmah bacio na novu računicu, ali je brzo odustao zato što je odgovor bio jednostavan. Pouzdano je znao da zbir vremena koje tokom života potroši čekajući bolje dana iznosi ceo život. 

Autor Željko Žele Jovanović