Društvo

„Poštovana gospođo, predsedniče Vlade…“

Negde između tegli sa ajvarom i kaca sa kiselim kupusom, u doba kada učiteljice napinju decu temom „Jesen je stigla u naš kraj“, vlaga u vazduhu i vodostaji u našim rekama naprasno počinju da rastu. OK, malo je zbog kiša, malo zbog oblaka, ali početak oktobra u Srbiji obavezno izaziva i sezonsku poplavu suza.

Naravno, u pitanju je  6. oktobar!

Upozorenje! Pre gutanja raznih budalaština pomenutih u ovom tekstu, konsultujte se sa svojim kuvarom. Lepi Brka, Džejmi Oliver, čak i moja pacerska malenkost, nikako ne preporučuju konzumiranje bilo čega nejestivog!

Neću reći ništa novo ako kažem da živimo u opasno podeljenom društvu – od vrha do dna. Nije u pitanju samo ona podela koja potiče iz arhitekture vlasti i njenih izvođača radova. U pitanju su i mnoge druge podele koje nam nisu potrebne.

Kažu da pamćenje zlatne ribice traje samo nekoliko sekundi. Malo? Čekaj, a kolike su onda dimenzije pameti prosečnog glasača, punoletnog građanina Srbije?

- Alo, policija, hoću da prijavim krađu…
- Imate li nekakav dokaz?
- Da, video sam ko je izvršilac, slikao sam ga, mogu da vam pokažem.
- U redu, javite se sutra u našu stanicu.
- Koju?
- Našu TV stanicu „Hepi“ da vam uručimo tužbu zbog cinkarenja.

24. septembar 2023. je istorijski datum. Ako u istorijske čitanke ne uđe kao Dan dizanja Srba na ustanak, ući će kao Dan rušenja srpskih iluzija.

Koje piće najviše udara na mozak? Dobro, de, vlast u rastvoru vazelina je najgora, ali nešto dostupno svima nama, običnim ljudima?

Matori alkosi bi rekli „beton“ (ono vinjak + pivo), moj predlog je „rigoleto koktel“ (kuvano pivo sa rumom i mastikom), ali nedavni događaji pokazuju da najgore kombinacije ne truju mozak kroz jednjak, nego kroz oči i uši izložene medijima.

 Za početak beše video snimak objavljen na društvenim mrežama koji govori više od reči: Profesorka sedi za katedrom okružena učenicima – nije pristojno stajati iza leđa, upozorava ih opkoljena žena. U jednom momentu blago se pridiže da interveniše, oni iza leđa stupaju u akciju – izmiču joj stolicu, nastavnica je na podu, njeni đaci se grohotom smeju, niko da joj priđe, pruži ruku, pomogne da ustane – sevaju blicevi telefona da se ovo napredno delo ovekoveči ... 

Teška srca, moram da priznam: u prethodnom tekstu napravio sam ozbiljnu grešku! Ne, nije tačno da majstori ovdašnje političke kuhinje ne mogu da uvale svojim mušterijama nejestive specijalitete! Možda čokoladne mrvice preko demagoških fekalija ne mogu da suzbiju smrad višegodišnje folirancije, međutim, postoji drevna tehnika koja garantuje da će servirana gadost završiti u ustima (dakle, i u glavi) biračkog tela.