Društvo

Čak i oni koji su srećni u svemu ovome, imaju razlog da zaplaču, jer plačljiva je sreća ako joj je povod tuđa nesreća.

Na Facebooku sam već godinama prijatelj sa ukrajinskom pesnikinjom po imenu Ljubov Sirota, te njenim sinom Aleksandrom. Ovo dvoje hrabrih ljudi su muku mučili sa posledicama ozračenja, ali se dobro drže i trude se da Čornobilj ne padne u zaborav.

Gost portala Zoran Krstić

I onda beše neko proleće, mada se sunca ruku na srce uopšte ne sećam, jer mi se hladnoća provlačila mesecima kasnije kroz svaki udisaj. Ali, sećam se prve bombe i prvog uzvika neverice i prvog pokušaja da sa svojom deceniju iscrpljivanom svešću spojim činjenicu da više nikada ništa neće biti isto…ništa isto ni u Srbiji, ni u Evropi, ni u svetu.

Na Twitteru napadaju „baba devojke“. Niko nije nikad spominjao „dede momke“, a reklo bi se da takvih ima mnogo, mnogo više. Pa, šta čekate, momci, kad ste već takvi alfa mužjaci, kako do sad niste nešto mlatnuli tojagom po glavi i odvukli ga u pećinu, jer neće milom?

Dokazao je da je i čovek od akcije. Proputuje malo po svetu, neustrašivo pocmače ponuđene mu čmarove i druge đakonije i vrati se kući natečenih usana. Ipak, za dobrobit naroda se vredi žrtvovati.

Srbija je ostala Srbija. Nažalost, danas je ostalo samo ćutanje.

Nad sumrakom Zrenjanina širi se groznica, noge se tresu od samo jedne brige, biti Zrenjaninac, ili ne biti Zrenjaninac.

Objašnjavao je da današnje vesti koje su najvažnije za medijske kuće su crna hronika. "Kakve god novine da kupiš, često na naslovnoj strani su vesti o ubistvima.", govorio je prilično ogorčenim tonom."Nema časopisa da nema ubistava."

Šta bi ljubitelji pozorišta rekli za ovako ponašanje koje se krije iza svake predstave? Ponašanje koje je za kulturnu ustanovu, nekulturno i ponašanje koje je od strane zakona nazvano mobing.