Politika

Devedesetih, dok su drugi duvali u pištaljke, ja sam lajao aforizme i stihoklepine protiv uljeza u naše živote. Nisam tada ni sanjao da će doći vreme kada će banda raznih vulinodrecuna i šešeljofiličara ikada ponovo doći u priliku da preskoči ograde pristojnosti i ponovi upad. Ondašnja misao da su „džeparoši, šibicari i političari jedine profesije čija se uspešnost bazira na odvlačenju pažnje“ više puta se potvrdila na ovdašnjim prostorima, pogotovu u doba predizbornih kampanja.

Godinama unazad pišem o neophodnosti bojkota svih izbora u Srbiji. O tome je naširoko pisao i Osvald, i argumentovao je sve svoje stavove, ali avaj, od onda su se kriterijumi još više pogoršali. Dakle, nema uslova više ni za privid demokratije, tj, nema više uslova za bilo kakvo biranje.

Ko  je najbolji šofer? Onaj ko najbrže stigne iz mesta A u mesto B? Ili onaj ko ima najmanje prekršaja i troši najmanje auto-limarije po kilometru pređenog puta?

A ko je najbolji moler? Onaj ko najbrže skarabudži rabotu, ili onaj kome niko ne može da nađe ni manu, ni dlaku iz četke na taze okrečenom zidu, pani večiti tragači za dlakama u jajetu?

- Ju...! Zar se tako dolazi na posao?

- Eh, ja sam znao da dvadesetak santima golog muškog mesa mogu da izazovu  uzbuđenje, samo  nisam znao da se to meso nalazi na potkolenici!

- A, be, Sanija, el si čula, javili na televizor da otvoren novi kuridor!
- A šo be mi to pričaš?
- Če ga vikaju Veliki Miško!
- Pa šta to ima veze s nas, Cigani?
- Ma, če zatvore Ibarsku magistralu, pa di če radu Baki Burduš i Sanela Ajfon?

Od kolevke, pa do groba čovek prolazi kroz razne faze mentalnog razvoja. Od simpatičnog druženja sa zamišljenim prijateljima, preko slatkog pokušaja da se Deda Mraz sanjivim okicama ulovi u ponoć; od vere u nepobedivost vojske koju služimo, pa do vere u nepogrešivost Velikog Vođe koji daruje penzije...

Koja je najgora psovka koju ste čuli u životu? Ona u kojoj se pominje mrtvo dete? Ili „dete od kilo“? Možda ona gde je objekat prostačko-proširene rečenice „mila majka“, servirana uz priloge „u trulu sisu“ i „na rapavu dasku“? Uh...! Da, srpski narod možda nije baš bogat u nekim stvarima, ali mu je zato jezik prebogat!

O, la-la... Francuska voli Sr-bi-Ju... I prizna-je Ko-so-Vo...

O, la-la... Francuska voli Sr-bi-Ju... I prizna-je Ko-so-Vo...

Behu moderna otvorena pisma, sada evoluiraše u autorske tekstove.

Pages