Politika

Upozorenje! Pre gutanja raznih budalaština pomenutih u ovom tekstu, konsultujte se sa svojim kuvarom. Lepi Brka, Džejmi Oliver, čak i moja pacerska malenkost, nikako ne preporučuju konzumiranje bilo čega nejestivog!

Upravo sam odgledao emisiju „Iza vesti“ koju vodi Danica Vučenić na TV N1, gost Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, sa kojim pomenuta voditeljka vodi dijalog i odmah da kažem svoj glavni utisak.

- Perice,  Perice, brzo upali baki televizor! Kuku… Šta, Vučić, ovako bolestan, će da nam ide čak u Moskvu?!
- Ma ne sekiraj se, bako, nije mu ništa, samo se pravi da je bolestan.
- Jel kao ti, ono kada si imao pismeni?
- Da, bako, samo što on tamo ide po opravdanje kod Putina, `oće da popravi keca iz vladanja i „dvojku“ koju je popio od Trampa.

Prošlonedeljno uobičajeno šetkanje po TV kanalizaciji (uz zapušen nos kada baš ugazim u Informer) naprasno je uključilo alarm! OK, Vođa, Vođa, Vođa... Obojena, Obojena, Obojena…  jaja, jaja… Ali, čekaj, stop! Jedna od 3 glavne vesti u Gebels-Mitrovićevom „Naci-dnevniku“ bila je: „Studentu blokaderu koji je vozio do Strazbura pronašli drogu, pozitivan na kanabis!“.

Pištanje alarma u glavi na mom detektoru za spaljenu istinu izazvano je višestrukim dimnim zagađenjem:

Da, mi smo sebi najveći neprijatelji. Evo, na pomolu je još jedna “nerešiva” dilema! Pošto je jasno da nenadležni neće ispuniti studentski zahtev o povratku vlasti u institucije, jer on smatra da je taj zahtev ispunjen, niti dozvoliti prelaznu, ni ekspertsku Vladu, ostalo je jedino da se zahtevaju vanredni parlamentarni izbori i tu odmah da otklonimo neke dileme:

– Jesu li sadašnji izborni uslovi bolji nego što su bili na prethodnim izborima?

– Nisu.

Studetni ultramaratonci krenuli su juče na 18-dnevni put ka Briselu, gde bi trebalo da stignu 12. maja, kada će biti održana sednica na kojoj će se raspravljati o trenutnoj situaciji u Srbiji, kao i o zahtevima koje su u Strazbur odneli studenti biciklisti. Studenti nameravaju da Evropskom parlamentu predaju pisma sa detaljno opisanom situacijom u Srbiji, ne samo prethodnih meseci od kada su počeli protesti, već, kako su rekli, i poslednjih nekoliko godina.

„Drma mi se, trese mi se
šubara i cveće,
ubićemo, zaklaćemo
ko sa nama neće!“

Sada, posle citiranja stihova poznate četničke pesme, sve je mnogo jasnije. To što je neka luda baba nasrnula nožem na dekanicu niškog fakulteta nije ispad psihijatrijskog pacijenta, nego „čuvanje tradicionalnih vrednosti“. Takođe i direktna posledica dugotrajnog loženja naroda na ćumur vekovnih zgarišta, pogotovu onih novijih, upaljenih kresanjem srpskih ocila, uz trupce hrvatskog Jasen(ovc)a i balvane bosanskih bukvi.

U trenutku dok fakulteti stoje, u trenutku dok „ćaci koji oće da uču“ masovno bacaju čekiće i fantomke (pa trkom beže sa časova Odbrane i zaštite jadnoumlja) masovna nastava se uspešno odvija. Vulin, Dačić, Gašić, itd. uveliko rade prijemni ispit za (koitalni) Pokret za opstanak na vlasti, a štreberka sa mentalnom i govornom manom sprema recitaciju: „Alo, šofe, ovo rovolucija je baš obojena. I to jojima…“

Zašto da ne. Ako je sudeći po potezima ovih koji su na vlasti stvari se ktreću u tom pravcu, jer ako su svi Srbi jednaki – što je njihov vladajući narativ, a ambicija da dođe do ujedinjenja sa Republikom Srpskom – što faktički kopredsednik Srbije, Mile od Laktaša i ne krije, a „ne može im niko ništa, jači su od sudbine“, u čemu je razlika da lii će prestonica te velike Srbije biti u Beogradu ili u Banja Luci.   

Vojsko, paz' vamo... Ođe vam je maskirna dimna bomba MDB M77. To vam služi radi maskiranja živih, pokretnih i nepokretnih ciljeva prilikom… uh, jebo ti ja ova sitna slova... prilikom izvršenja različitih borbenih zadataka.