Opančar „agencija“: Svi lokalni izbori, uključujući beogradske, 2 juna – izaći na izbore ili ne? Apsolutno – Da!

Desio se veleobrt. Od gromkog poklika Ane Brnabić u ulozi branioca Ustava (!), čiju povredu ona neće dozvoliti – u sredu, te da se beogradski izbori moraju održati 2. juna, a ostali kad im je vreme (a može i kasnije), što u suštini znači razdvajanje beogradskih od ostalih izbora, čime se  i dalje omogućava „instant Beograđanima sa 24-satnim prebivalištem u Beogradu, da tu i glasaju i time bitno utiču na rezultate izbora, čemu se opozicija oštro protivi od samog početka razgovora i to ističe kao glavni izborni uslov, a pomenuta Ana oštro saopštava da o tome „nema razgovora“, do poklika iste osobe – u četvrtak, o „prazniku demokratije“, jer je odlučila da se svi lokalni izbori održe jednovremeno, 2. juna, a sve to na bazi, što bi pravnici rekli, istog činjeničnog stanja.

Hajde da se malo pravumo ludi i da ne primećujemo to što je deklarisano kao  nedozvoljiva povreda Ustava u sredu, a praznik demokratije u  četvrtak, i da je to sve pamet marionete koja to saopštava, a ne onog koji njoj saopštava i onih koji njemu saopštavaju i da prihvatimo to što smo od početka definisali kao naš glavni zahtev, a čemu se, istini za volju, nismo nadali.

Da se manemo kvalifikacija da je to loša ponuda – iako znamo da to nije ispunjenje svih naših zahteva, i Ponoševih umotvorina tipa – kasno je za radost, rano je za tugu, šta god to značilo. Nije ovde u pitanju ni radost ni tuga, već pitanje izbora – izaći ili ne izaći na  izbore.

Uveravali ste nas da smo mi u Beogradu zapravo i pobedili na izborima od 17. decembrai i da bi to tako i zvanično bilo da nije bilo onih tridesetak hiljada fantomskih birača  iz Republike Srpske i masovne seobe birača iz srpskih opština u kojima se tog dana nisu održavali izbori.

Ako je to tako, onda je ovim ustupkom za koji je očigledno neko drugi zaslužan, a ne partija na vlasti, uklonjen bar glavni razlog za neučestvovanje na izborima sa šansama za pobedu većim nego do sada, uz  jedan jedini uslov. Da se svi u opoziciji sporazumete oko samo  tog jedinog uslova – izaći na izbore.

Poslušajte dokazanog opozicionara Aleksandra Jovanovića Ćutu koji kaže da poniuda vlasti nije dobra, ali da bolje neće biti, i da vlast upravo i računa sa tim da ćete se vi podeliti oko toga da li izaći ili na izbore ili ih bojkovati.

Koji su to još ključni razlozi za bojkot. Neuređeni birački spiskovi – pa za to vam ne bi bio dovoljan rok ni da se izbori odlože za doogodine, a uzgred koje su garancije da će oni pod sadašnjom vlašću biti zaista i uređeni. Daleko bolje bi bilo da se to radi za vreme vaše vlasti. Kratak rok za kampanju – kakva kampanja! Ko još sluša ono što se govori u kampanjama, toga je ovom narodu dosta, osećaju averziju prema tome, a 40 dana uopšte nije malo da se kaže ono ključno – Idemo na izbore! Nedostupnost medija – kojih medija, ovih provladinih i njihove publike, bolje je i ne učestvovati u emisijama zajedno sa Orlićem, Sandrom Bođžić, Simom Spasić i sličnima.

A koja je realna opasnost ako bojkotujete izbore – ako ovaj narod bude dužan da još  četiri godine sluša Šapića, veća im kazna ne treba, a tada je najbolje da mu se ni vi ne pojavljujete  na  oči, jer osećanje apatije i prema opoziciji raste.

A ako se taj trend nastavi, eto nam Vučića i njegovih na neodređeni period vremena. Ne dozvolite to, okupite se oko tog cilja i proglasite jasno i glasno – idemo na izbore. Ako i tada izgubite, bar ćete imati šta i gde da kažete – pokušali smo sve.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić,