Kad bi bio Bijelo Dugme

Pre dve godine, pred promociju svoje knjige u jednom beogradskom klubu, dogovarao sam se sa vlasnikom kluba oko detalja. Jedna od ideja mi je bila da jedan moj drug pušta muziku posle promocije. 

 "Šta će da pušta?", upitao me je "gazda" kluba.

"Neki rok, strani, domaći, miks", odgovorio sam.

"Može, ali nemoj samo Bijelo Dugme!"

Nije trebalo da mu postavljam dodatna pitanja, znao sam na šta misli. Često sam svraćao u taj klub zbog nekih drugih promocija. Izabrali smo nešto što je bilo prihvatljivo i njemu i meni, i sve je proteklo u najboljem redu.

Pre mesec dana jedna izdavačka kuća iz Kragujevca je imala promociju knjige svog autora u tom klubu. Bio sam prisutan. Posle promocije bila je planirana svirka. Dvojica mladića iz Kragujevca su svirali. Krenuli su sa Bajaginom pesmom: "Ovo je grad u kome nema razloga da noćas budeš sam u njemu… "Gazda" je baš u tom trenutku bio blizu mene.

"Sad će da krenu da sviraju  "Bijelo Dugme", rekoh mu.

"Odma' čupam kablove, zaboravi ako možeš ", reče.

Kad su počeli da sviraju "Profesore" od Smaka, prišao mi je i rekao:

"Ovo je meni Bijelo Dugme." 

Ukusi su različiti i o njima ne treba raspravljati. Tako kažu. Meni su pesme Bijelog Dugmeta drage, podsećaju me na neke srećnije dane. Uvek u kolima pojačam radio kad krene njihova pesma.

Ove godine "Dugme" slavi 50 godina postojanja. Povodom jubileja najavljuju turneju na kojoj će odsvirati pedeset koncerata širom bivše Jugoslavije i sveta. Na njihov koncert sigurno neću ići. Još uvek me uhvati jeza kad se setim njihovog koncerta na hipodromu 2005. godine, na kojem sam bio sa svojom ženom, tadašnjom devojkom. Ozvučenje je bilo katastrofalno i jedva smo izvukli živu glavu. Samo jedna "varnica" je falila kada smo izlazili sa hipodroma, posle koncerta, da krene stampedo u kojem bi sigurno bilo stotine mrtvih. Na sreću, svi su shvatili ozbiljnost situacije i milili kao mravi, držeći se jedni za druge. Unutra je bilo bar sto hiljada gledalaca, po nekim procenama trista. Nekoliko uskih izlaza. Pod nogama flaše, plastične čaše, limenke...

Samo pukom srećom izbegnuta je tragedija.

Autor Milan Neđić