Sunčica Tomić

„Zašto ja?“, pitao se plavokosi dečak, noseći ranac, po svemu sudeći, lakši od misli koja ga je mučila.

Lovac, ozaren predstojećim lovom, tražio je svoj plen.

Rasti i sazrevati, da bi ispunili samo jednu svrhu: postojati! I to sa nekim ciljem (bilo da cilj sami sebi postavimo ili prosto zadamo cilj nekoj životinji ili mašini). Raditi do iznemoglosti i ponavljati svakodnevne radnje iznova i iznova.

Godine su prolazile. Ništa se nije menjalo, osim što više nije bilo putnika koji bi tuda prolazili. Selo je postalo izolovano, a život jednoličan. Svako živo biće delilo je istu sudbinu - teško sivilo koje se protezalo u svim dušama...