Zoran Petković

Rođen 1952. u Čačku, živi u Srbiji, ali time nije mentalno ograničen. Opsesivni kreativac opšteg usmerenja - muzika, stihoklepine, karikature, aforizmi... Decenijama uzaludno juriša na vetrenjače ljudske gluposti, nezavisno od njihovog porekla, popularnosti ili rasprostranjenosti. Rane koje pri tom nastaju, leči tradicionalnim narodnim medikamentima (točenim ili flaširanim), koje ujedno i koristi kao rastvarač za crnpurastu boju svoga humora.

- Au, komšija, pa ti baš loše izgledaš! Šta kaže doktor? Kakvi su ti nalazi?

- Kaže sve je u granicama normale, samo mi genocidnost 100% uvećana.

- Uh, bre, pa od kad?

- Od onomad, ono kad je izglasana rezolucija protiv srpskog naroda.

Džaba mu sve Srebrenice i banjalučko srbovanje, džaba mu Makroni i Vitoni, džaba krilca od letećeg taksija ili ova predizborna igraonica vlasti i opozicije… slika male Danke nikako mi ne izlazi iz glave! Zato, hajde da, pre nego što pacovi i zaborav raznesu ostatke tragedije, podvučemo crtu: prošlo je (skoro) 4 nedelje od ubistva, 4 dana manje od priznanja i hapšenja, i 3 nedelje od predistražnog izvršenja smrtne kazne nad  saučesnikom. Telo nesrećnog deteta nije nađeno, a posle toliko vremena teško da će ikada i biti.

Ovdašnji nedavni izbori su pokazali jednu stvar: Zemlja nije ravna ploča! Bar ne ova naša zemlja, nesrećna Srbija. Više mu dođe ono – okruglo, pa na ćoše…

- Alo, policija, hoću da prijavim krađu…
- Imate li nekakav dokaz?
- Da, video sam ko je izvršilac, slikao sam ga, mogu da vam pokažem.
- U redu, javite se sutra u našu stanicu.
- Koju?
- Našu TV stanicu „Hepi“ da vam uručimo tužbu zbog cinkarenja.

- E, ćale, dobio sam keca.
- Š‘o, be, crni sinko?
- Reko sam da je dan državnosti Preobraženje umesto Sretenje.

Naravno da je to što je mali Perica dobio keca teška nepravda. U državi u kojoj se geografija drastično smanjuje, a istorija tragično uvećava, istorijski datumi su teško, baš preobimno gradivo!

Volim lepu šargarepu
al‘ mi kažu spanać klopaj
bićeš jaka ko Oliva,
lepa kao Badža
i pametna kao Popaj. 
*

Nekada davno ova šaljiva rođendanska stihoklepina izazvala je kod mog ćeretka trenutnu reakciju:

- Ne, tata, nisi lepo napisao. Oliva je lepa, Popaj je jak, a Badža je pametan… Čekaj, ne! Badža je jak, a Popaj pametan… Uh, ne…

24. septembar 2023. je istorijski datum. Ako u istorijske čitanke ne uđe kao Dan dizanja Srba na ustanak, ući će kao Dan rušenja srpskih iluzija.

Izjava 1: „Uau… Jel si vido, bate, ono… Onaj oblak, vetar, ono čudilo! Čik nek neko kaže da je to prirodno! Ma to nam, garant, neko šalje  namerno, da sjebe srpski narod!“

Izjava 2: „E, bate, jel si vido kako naš Vučko vadi koridore? Ćiri bu, ćiri ba – i te ga još jedan koridor! Ma, jes‘ da je 5 santima... ups, kilometara, al‘ nije bitna veličina, bitna je ljubav! Kako koja ljubav? Pa, prema našem precedniku!“

- Ko-so-vo je Sr-bi-ja, Ko-so-vo je Sr-bi-ja…

- Pink je Za-dru-ga, Zadruga je Sr-bi-ja…

Čekaj, stop! Kako smo, za samo 3 decenije, od 3 prsta podignuta u vazduh spali na 1? I to baš na taj bezobrazni „srednjak“ kojima bezobzirni vozači časte nas, normalne učesnike u saobraćaju? Ono kada nas iseku, preteknu ili na neki drugi način dokažu da saobraćajni propisi ovde ne važe baš za sve?

Najveće piramide vlasti zidaju se malterom od vazelina. Problem je samo što se zemlja pod takvom piramidom najbrže urušava.“

Pages