Zoran Petković

U trenutku dok je cela zemlja skamenjena zbog novosadske tragedije i dok se po ekranima i društvenim mrežama cedi pljuvačka po odgovornima, neodgovornima i politički nepodobnima, neko bi morao da stavi prst na čelo, da se izdigne iznad baruštine političke pljuvačine i istera stvar na čistac. Da kaže: Ne, ne postoji direktna odgovornost ni Vučića, ni čopora njegovih lajavih kučića za to što se desilo!

Neko sa manjkom pesničke žice (i viškom optičkog kabla) umesto ovog naslova stavio bi samo ono narodno: „Tresla se gora, rodio se miš“. Ali u eri bombastičnih izjava Velikog Vođe, narod je već debelo na(v)učen na dramatičnu predigru vanredrenih obraćanja i redovnih konferencija. Tu se prvih pola sata diluje blaga jeza budućih ratova i neizvesne sutrašnjosti, da bi se, sat, dva kasnije, širio žestoki optimizam privrednog procvata i neizrecivog boljitka.

- Šta je bila Severina pre nego što je postala poznata?
- Bila je pevačica.

Ovaj tupavi vic od pre 2 decenije od pre neki dan je naprasno je opet postao aktuelan. Za razliku od doba kada je snimak sa jahtom, šampanjcem i „smešnim pokretima“ mlađane pevaljke služio za uveseljavanje muške populacije, nedavni „grupnjak“ gde „drug organ“ 4 sata preslišava estradnu umetnicu o njenim stavovima (šta voli, šta ne voli) nije svršio kao pornjak na internetu.

Koji mineral donosi najviše koristi svojim vlasnicima? Ne, nije litijum…

Mineral koji donosi najviše dobiti vlastima je kalcijum. I to ne bilo kakav, već onaj organskog porekla. Onaj iz kostiju nesrećnika koji su završili u masovnim grobnicama kao žrtve ovdašnjih psihopata.

Jer litijum kao metal za ojačavanje armature vladarske piramide koristi se ovde tek par meseci, kosti predaka koriste se decenijama.

Kažu da pamćenje zlatne ribice traje samo nekoliko sekundi. Malo? Čekaj, a kolike su onda dimenzije pameti prosečnog glasača, punoletnog građanina Srbije?

- Au, komšija, pa ti baš loše izgledaš! Šta kaže doktor? Kakvi su ti nalazi?

- Kaže sve je u granicama normale, samo mi genocidnost 100% uvećana.

- Uh, bre, pa od kad?

- Od onomad, ono kad je izglasana rezolucija protiv srpskog naroda.

Džaba mu sve Srebrenice i banjalučko srbovanje, džaba mu Makroni i Vitoni, džaba krilca od letećeg taksija ili ova predizborna igraonica vlasti i opozicije… slika male Danke nikako mi ne izlazi iz glave! Zato, hajde da, pre nego što pacovi i zaborav raznesu ostatke tragedije, podvučemo crtu: prošlo je (skoro) 4 nedelje od ubistva, 4 dana manje od priznanja i hapšenja, i 3 nedelje od predistražnog izvršenja smrtne kazne nad  saučesnikom. Telo nesrećnog deteta nije nađeno, a posle toliko vremena teško da će ikada i biti.

Ovdašnji nedavni izbori su pokazali jednu stvar: Zemlja nije ravna ploča! Bar ne ova naša zemlja, nesrećna Srbija. Više mu dođe ono – okruglo, pa na ćoše…

- Alo, policija, hoću da prijavim krađu…
- Imate li nekakav dokaz?
- Da, video sam ko je izvršilac, slikao sam ga, mogu da vam pokažem.
- U redu, javite se sutra u našu stanicu.
- Koju?
- Našu TV stanicu „Hepi“ da vam uručimo tužbu zbog cinkarenja.

- E, ćale, dobio sam keca.
- Š‘o, be, crni sinko?
- Reko sam da je dan državnosti Preobraženje umesto Sretenje.

Naravno da je to što je mali Perica dobio keca teška nepravda. U državi u kojoj se geografija drastično smanjuje, a istorija tragično uvećava, istorijski datumi su teško, baš preobimno gradivo!