Zoran Petković

Rođen 1952. u Čačku, živi u Srbiji, ali time nije mentalno ograničen. Opsesivni kreativac opšteg usmerenja - muzika, stihoklepine, karikature, aforizmi... Decenijama uzaludno juriša na vetrenjače ljudske gluposti, nezavisno od njihovog porekla, popularnosti ili rasprostranjenosti. Rane koje pri tom nastaju, leči tradicionalnim narodnim medikamentima (točenim ili flaširanim), koje ujedno i koristi kao rastvarač za crnpurastu boju svoga humora.

Da li znate koja je omiljena zanimacija naroda u Srbiji? Ne, nije seks! Od kako je napredni boljitak prodro duboko u naše krajeve, ta takozvana „sirotinjska zanimacija“ zamenjena je nečim mnogo naprednijim. U pitanju su – svečana otvaranja! Da, i svečana zatvaranja, ali kao što primer Miškovića (i ponekog biznismena iz oblasti praškastih materija) govori, svečana zatvaranja često su površna, kratkotrajna i neefikasna. Zato se oprašivanje naroda u mozak obavlja škljocanjem makaza pred kamerama, svečanim govorancijama i štrickanjem crvenih pantljika.

ĐilasŠolakSoroš… Uh! Čak i samo kotrljanje rapavih suglasnika u ustima izaziva pojačano lučenje pljuvačke, mučninu i potrebu da se tih poganih reči otarasimo u nekoj pljuvanoici, pisoaru, WC šolji... A može i po mikrofonu, ako ste nekim slučajem Krle, Sarapa ili neki mlađani konzument đakonija iz skupštinskog restorana.

Znate onaj vic, ono kada Haso savetuje Muju kako da poveća svoje skromne dimenzije kako bi zadovoljio Fatu?
- Uzmi, bolan, balon rakije, veži ga kanapom za ćunu, pusti da visi 3 dana i biće ti ko u porno-crnca, ma ko u Tajsona i Lebrona zajedno!
Posle 3 dana, pita ga Haso kako napreduje terapija.
- Pa, – veli Mujo – boju sam postigao, sad samo još i dužinu!

„Credo quia absurdum est“ („verujem jer je besmisleno“) je suština religije. Pravoj veri ne trebaju dokazi, pravoj veri ne trebaju čuda, dovoljna je reč proroka... Mada se pomenuta izreka pogrešno pripisuje Sv. Avgustinu, nju je izrekao Tertulijan, drevni hrišćanski teolog, negde u pauzi između Neronovog hranjenja lavova mučenicima i Konstantinovog svojatanja hrišćanstva kao alatke kojom se presto visoko izdiže iznad zemlje kojom se vlada. Čak i mnogo kasnije kada je religija proglašena za „opijum za mase“, u božanski autoritet vladara nije se diralo.

Demokratija je čudna stvar. Skineš prst sa daljinskog, staviš ga na čelo, odeš na glasačko mesto i zaokružiš brojku na nekakvom papiru. A onda sledeće 4 godine snosiš posledice svoje odluke… A možda i ne?

Šaljiva pitalica „gde su žene najsrećnije?“, dobila je ovih dana još jedan odgovor. Pored onog vickastog „u Nevadi“, ovih dana se još nekoliko američkih država pridružilo produženom koitusu zvanom Američki izbori 2020. U trenutku dok pišem, pored Nevade, Džordanija, Penisilvanija i još neka Karalina trljaju, ližu i obrću glasačke listiće.

Kada smo posle tromesečne inkubacije dočekali da se iz jaja Velikog Vođe ispili ime novog premijera, najveće iznenađenje nije bilo ime mandatara nego datum saopštenja. Zadizanje nogavice i zapišavanje 5. oktobra, osim osvetničkog mentaliteta aktuelne vlasti, pokazalo je jednu mnogo bitniju stvar:

- Bolan, Mujo, što udaraš recke po zidu iznad kreveta?
- Bila sinoć pijana Fata da se seksamo, pa se nisam, bolan, baš pokaz‘o. Al‘ kada bude večeras videla ove recke, misliće da sam Tarzan!

Sećate li se onih scena iz američkih filmova kada umirući heroj ili zanosna junakinja traži od drugog lika da nešto obeća? Ono uz dramsku pauzu, držanje za ruku, „dubinski“ pogled i zalazak sunca? I kako posle onaj što je nešto obećao prelazi 7 mora, 7 gora, pustinju prepunu škorpija i močvaru nastanjenu zombijima samo da bi održao obećanje? Ili, naprotiv, u drugom delu filma gledamo suze na dečijem licu, slušamo tužnu muziku, kucu koja cvili i čitamo titl: „Ali, tata, ti si mi obećao…!“

Kada se prošle nedelje u balkanskoj Igri prestola gvozdeni presto Mila Đukanovića urušio od tridesetogodišnje korozije, jezičke igrarije u meni počele su da skakuću od radosti! Ih, Milo dobio milokliz! Oni sa viškom godina i manjkom arterijskih naslaga u mozgu setiće se termina, za ostale – sledi titlovanje:

Pages