Crna hronika, obojena revolucija i farbanje naroda

„Najveće piramide vlasti zidaju se malterom od vazelina. Problem je samo što se zemlja pod takvom piramidom najbrže urušava.“

Zato, za početak, da obnovimo lekciju: „vazelinska piramida“ je sistem u kome Veliki Vođa okuplja oko sebe moralne i mentalne patuljke da bi u očima naroda ispao što veći. Naravno da će Vučić biti suvi genije i otelotvorenje poštenja kada je okružen Vulinima, Monama, Grčićima i ostalom kebarskom faunom. Takav čopor alavih, nesposobnih i poslušnih gmizavaca izvrsno funkcioniše dok se njihova aktivnost svodi na isprazno torokanje, na partijsko sastančenje, skupštinsku pljuvačinu, časove kineskog jezika i besramno ulagivanje. Problem nastaje kada se takvim ljudima poveri bilo kakva delatnost čije posledice pogađaju nas, obične građane.

Jer, ikona Svevišnjeg Vođe, ma koliko blistala svojom medijskom pozlatom, ne može da prikrije svu prljavštinu partokratije, žalosnu nefunkcionalnost i smrad urušenog sistema koji je nekad bio Ustavna Republika, a danas je privatna prćija, pašaluk ili preduzeće Srbija d.o.o. (skraćenica za „društvo sa ograničenom odgovornošću“). To što ono nije registrovano u zvaničnim dokumentima, što nema  svoj žiro-račun i što njegove aktivnosti ne podležu bilo kakvoj kontroli, ne umanjuje činjenicu da svojim vlasnicima obezbeđuje poprilične prihode, privilegije i blagostanje. Naravno, to što ispod takve piramide blagostanja narod blago stenje nije od prevelikog značaja za vlastodržačke ciglice ugrađene u piramidu. Piramidalna prevara 90-ih podrazumevala je da narod prevarantima poveri svoju deviznu ušteđevinu. Vazelinska piramida 2. decenije 2. milenijuma podrazumeva da narod prevarantima poveri svoju sudbinu.

E sad…

Zašto narod dobrovoljno pristaje na ponižavanje, nekompetentnost i očiglednu nesposobnost svojih feudalnih gospodara? Zašto Jutke i Palme mogu nekažnjeno da seksualno zlostavljaju nečije žene i ćerke? Zašto nekakav Grčić može da loženjem blata urniše elektroprivredu Srbije? Zašto nekakav ljigavi BIA-beg, nije popio partijski „svileni gajtan“ kada je prećutao posledice masovnog dolaska šiptarskih „sendvič-autobusa“ u Beograd? I kako, aman, mudri hepinkerski anal-itičari nisu blagovremeno upozorili da instrukcije Kristijana Golubovića o tome koliko je ubistvo lakše izvršiti od krađe, ne treba baš javno dilovati putem državnih medija?

Odgovor leži na početku ovog teksta. Vazelinska piramida u koju su ugrađene i gromade poslušničkih medija je suština sistema današnje Srbije. U njemu je istina, što rekoše drug Gebels i gospodin Agitpropov, samo dovoljan broj puta ponovljena laž. Carstvo okruženo bedemom jadnoumlja u kome caruje partijsko drugarstvo, u kome su kuće od pink-čokolade i u kome – što reče Branko Kockica – svako radi šta hoće sve dok celiva papuču Velikog Cara.

Samo što je, posle 10 godina besomučno trpanja, gomila laži prepunila kontejner! Ispod gomile Belivukovih ćevapa i sendviča filovanih zvaničnom istinom tupavi narod je uočio da mu neko uvaljuje – raznobojne bubrege! Jer kako inače objasniti:

• Da je naš Veliki Vođa (koji vešto mota oko prsta belosvetske moćnike) za deset godina svoje vlasti učinio više za samostalnost Kosova od svih prethodnih „izdajnika i stranih plaćenika“?
• Da jedna obešena lutka više urušava ustavni poredak od sprege mafijaških klanova i naših obaveštajnih službi? Čekaj, ako je to tačno, zašto 700 000 članova vladajuće partije, vojska, policija i patriotski orijentisani građani ne naprave litije sa Kurtijevom obešenom lutkom? Pa valjda je naš ustavni poredak jači od onog iz takozvanog Kurtistana?
• Ako je „Jovanjica“ plantaža industrijske konoplje i organskog paradajza otkud u njemu „dozvoljena količina psohoaktivne supstance“? I ko je slao uzorak u Nemačku da se proveri procenat THC-a? Onaj ko je vlasniku dao legitimaciju Službe ili onaj ko se tamo slikao sa motičicom?
• Ako Gašić zna ko je ubio Olivera Ivanovića, zašto maše knjižurinom od 1000 stranica? Jedan list, jedno ime i jedna međunarodna poternica bili bi dovoljni. A to da zli Nemci štite ubicu „izdajnika našeg naroda“, da ono što smo svi čuli, naprasno dobija nekakav znak pitanja u skupštinskom zapisniku, ne drži vodu. Čekaj, Gašiću, zar falsifikovanje zvaničnih dokumenata nije krivično delo? Između svega ostalog...
• I ako već imaš dokaze, šta će ti nekakav „satelitski snimak“? Zar nije dovoljan fajl sigurnosne kamere sa mesta zločina? Ili i tamo fale 2 minuta?

Naš narod kaže „upleo se kao pile u kučine“ kada se neko uhvati u laži. Ispada da se ovde naša celokupna vlastodržačka živinarska Farma debelo umrsila u – indijsku konoplju.

I za kraj...

Suze prosute nad osnovcima streljanim u „Ribnikaru“ izgleda da su malkice splaknule prašinu koja se narodu godinama baca u oči. Zato otvaranje obilaznice oko Beograda teško da može da prikrije sve obilaznice oko istine koje nam se serviraju preko medija. A to što njegovom malom princu nisu skinuli majicu u Gračanici, teško da može prikrije činjenicu da je naš Car go.

Da, bedem laži kojim se čuva apsolutna vlast je počeo da puca. I ma koliko političari i poslušnički novinari razmazivali farbu po kineskom zidu naše Bastilje, pukotine su više nego vidljive. Čekaj, Vučiću, a što ne razmotaš još neku rolnu onog Potemkinovog tapeta? I šljusneš preko koridorski asfalt?

Ma najbolje da odozgo udariš pločice! U svom timu možda nemaš prave doktore nauka ali svakako imaš bar jednog stručnog keramičara.

Autor Zoran Petković