Dragiša Čolić

Ovi mlađi bi rekli – otkačen! Već četrdesetak godina, u najboljim godinama (vrti drugi krug). Rođen u Beogradu, na Banovom brdu. Zanimanja: privrednik – uspešan (radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu), potom – advokat (neki kažu, čak i dobar), a zatim – i pisac, slučajno, za vreme bombardovanja, jer spadam u one koji kad nemaju šta da rade, moraju nešto da rade. A onda su neki ljudi rekli – Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.  

Životne devize:

- Život je dvosmerna ulica – koliko od Kragujevca do Beograda, toliko od Beograda do Kragujevca (u savremenoj terminologiji poznato kao "teorija reciprociteta").

- Život je sličan vožnji kola – uputno je da koristiš svih pet brzina, uključujući i rikverc, kad zatreba (ovo sam ja sam smislio, niko mi nije pomagao!).

- Bolje biti lud nego zbunjen (iz drevne priče o ludom i zbunjenom).

- Voli za ručkom da otvori flašu dobrog vina. Dve mu je mnogo.

- Zadovoljan – čitavog života imao za flašu vina (dobrog).

- Ima decu. I unuke. Voli ih sve, ali ne živi njihov život, jer i oni imaju pravo na svoj. A važi i obrnuto, jer – u skadu sa novim sistemom vrednosti, kad-tad dolazi ono  "Menjam šlogiranog dedu za neku drugu nepokretnost."

- Bogat. Ima Gagu (oči boje lavande). Mnogo je voli. I ona je advokat, pa tako prvi put u životu obožava svog šefa. Pristala je, dobrovoljno, da bude recenzent mojih tekstova (Bolje da ja vidim šta ova budala piše. Omaći će mu se nešto – politički!).

- Omiljena pesma – Oči boje lavande (opet!).

Gordana Čomić, ritmička gimnastičarka – Gordanu Čomić, dugovečnu političarku, nije lako opisati, pa se naslov „Novi ritmičari“ na nju može odnositi samo ako se ima u vidu da je ona „ritmikom“ nastavila da se bavi i iz njene nove stranke „Centar za buduću Srbiju - Srbija 21“ – šta god to značilo.

Ako je po rezultatima postignutim na nedavnim izborima, budućoj Srbiji se loše piše, a ako se ima u vidu i onaj dodatak - Srbija 21, to zvuči i kao pretnja – da će oni istom politikom da se bave i u narednoj, 2021. godini.

Opet mi se ukazala ona poznata mudrolija – Kad napraviš jednom glupost, to je slučajnost, drugi put je budalaština, a treći put si već uhvatio ritam:   

Đilasu je glavno oružje novac, kojim sve rešava i kupuje političku naklonjenost …

Đilas nagovara vladiku Grigorija da se kandiduje za predsednika Srbije 2022 …

Đilas nagovara voditeljku Radu Đurić da uđe u trku za gradonačelnika Beograda …   

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić (dalje:ON) juče se ponovo obratio naciji – opredeljujem se za termin nacija a ne narod, jer u NJEGOVOM narativu se pod narodom podrazumevaju samo oni koji za NJEGA glasaju, a oni drugi su lopovi, strani plaćenicl, tajkuni ... – eto i ja uleteh među njih, pa se sa te pozicije i javljam.

Srbija je u ratnom stanju! Samo što to još svi ne znaju – oni napredno prosvećeni rijaliti programima, govorima Predsednika (dalje: ON) – najbolji smo, najpametniji smo, najlepši smo, naj ....

Odgovor na ovo pitanje bi bio jednostavan kad bi se u našoj zemlji poštovao Uatav i kad bismo imali Ustavni sud koji čuva Ustav od uzurpatora, a ne uzurpatore od Ustava.

Odgovor na pitanje – da li je akcija bojkota nedavno održanih izbora uspela, ne bi bio jednostavan ni kad bi se o tome vodile ozbiljne rasprave – a ne vode se, ali se zato svaki od aktera ponaša u skladu sa svojom istinom po tom pitanju.

Puj za spas sviju nas je stara dečija igra koju smo mi kao deca nekada igrali – jedan žmuri dok se ostali skrivaju. Kad izbroji do 10, onaj što je žmurio kreće u potragu za onima koji su se skrivali. Ako ga neko od onih koji se skrivaju zaobiđe i na određenom mestu zapljune i kaže – Puj za spas sviju nas! - svi su se spasili i progonitelj mora sve ispočetka.

Bio sam pristalica Demokratske stranke u vreme Đinđića i tada glasao za njih. Đinđića je zamenio Tadić i to više nije bilo to. Đinđić je bio „robusni“ pragmatičar – daleko od toga da se on kao doktor filozofskih nauka nije razumeo u demokratiju, ali je očigledno čitao i Platonovu „Državu“ i u svom političkom radu nastojao da državu, kojom se eto i u praksi bavi, napravi delatnom državom (nisam filozof, pa neka mi filozofi od struke ne zamere na ovim „filozofskim promišljanjima“ – tako ja to shvatam). 

Juče je bio Vidovdan – praznik koji Srbi slave duže od 600 godina u pomen izginulima u boju na Kosovu, 1389 godine. I ko zna dokle bi se taj praznik slavio da se juče nije probudio ON i rekao: „Narod Srbije nema razloga da se stidi tog praznika, ali nema pravo da ga koristi kako bi obmanjivao buduća pokoljenja. Vidovdan je jedan od onih praznika koje smo tokom istorije činili velikim i kada smo gubili i kada smo dobijali i kada smo činili velike i časne stvari i imnogo ređe nečasne.

Priča se da su Gordanu Čomić, pre onog performans-streljanja u svrhu prelaska cenzusa, na nedavno održanim izborima pitali, onako kako je red, za poslednju izjavu – Da li bi više volela da je lepa ili glupa? Glupa! Kao iz topa je odgovorila Gordana, jer lepota je prolazna. 

Pages