Dragiša Čolić

Ovi mlađi bi rekli – otkačen! Već četrdesetak godina, u najboljim godinama (vrti drugi krug). Rođen u Beogradu, na Banovom brdu. Zanimanja: privrednik – uspešan (radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu), potom – advokat (neki kažu, čak i dobar), a zatim – i pisac, slučajno, za vreme bombardovanja, jer spadam u one koji kad nemaju šta da rade, moraju nešto da rade. A onda su neki ljudi rekli – Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.  

Životne devize:

- Život je dvosmerna ulica – koliko od Kragujevca do Beograda, toliko od Beograda do Kragujevca (u savremenoj terminologiji poznato kao "teorija reciprociteta").

- Život je sličan vožnji kola – uputno je da koristiš svih pet brzina, uključujući i rikverc, kad zatreba (ovo sam ja sam smislio, niko mi nije pomagao!).

- Bolje biti lud nego zbunjen (iz drevne priče o ludom i zbunjenom).

- Voli za ručkom da otvori flašu dobrog vina. Dve mu je mnogo.

- Zadovoljan – čitavog života imao za flašu vina (dobrog).

- Ima decu. I unuke. Voli ih sve, ali ne živi njihov život, jer i oni imaju pravo na svoj. A važi i obrnuto, jer – u skadu sa novim sistemom vrednosti, kad-tad dolazi ono  "Menjam šlogiranog dedu za neku drugu nepokretnost."

- Bogat. Ima Gagu (oči boje lavande). Mnogo je voli. I ona je advokat, pa tako prvi put u životu obožava svog šefa. Pristala je, dobrovoljno, da bude recenzent mojih tekstova (Bolje da ja vidim šta ova budala piše. Omaći će mu se nešto – politički!).

- Omiljena pesma – Oči boje lavande (opet!).

Nadam se da mi Slobodan Šijan – reditelj, i Dušan Kovačević – scenarista, neće zameriti što sam delimično pozajmio naslov ovog teksta iz njihovog kultnog filma “Ko to tamo peva”, a ni ja se neću ljutiti ako odluče da snime rimejk pomenutog filma pod naslovom Ko to tamo skiči, jer ima u svemu tome neke simbolike – ono su bila smutna vremena 1941, a ovo “hapy” vremena 2021.

U tekstu „Opančar agencija* javlja – povodom teksta Unutrašnja diferencijacija u SNS i lokalni izbori u Srbiji – mutna najava mračne budućnosti” (Koreni 21. maja 2021), rekoh:

Pustio bih ja njega ali neće on mene … kaže ona narodna, a ovde je reč o Svetislavu Basari, srpskom piscu i kolumnisti. Mislio sam da sam sa pisanjem o njemu završio još negde u januaru, kad je ostvario onaj transfer decenije iz dotadašnjeg više neobećavajućeg lista Danas u znatno profitabilniji i sada obećavajući list Kurir (vidi tekst Basara u endorfinu – opancar.com), ali ne ide – uhvatio me, pa ne pušta.

Kad bi, ne daj Bože, neki od zemljinih satelita pao na Srbiju, mi bismo odmah znali uzrok:

Nebojša Bakarec, narodni poslanik sa liste Srpske napredne stranke (SNS), “preletač” – bivši visoki funkcioner Koštuničinog DSS-a: 

“Napali su i zapalili Skupštinu Srbije i RTS, 2000. i 2020. Napali su i zapalili zgradu SPS i policije u Majke Jevrosime. Onda uopšte ne čudi da su zapalili i deponiju u Vinči. Vatra hoda sa njima. Piromani!”

Prethodnih dana obeležavana je godišnjica jednog tužnog događaja iz naše ne tako davne prošlosti – godišnjica Oluje. Strasti su se slegle, pa da se osvrnemo na neka dešavanja s tim u vezi.

Dnevnik N1, 4.8.2021: Na današnji dan, pre 26 godina započela je hrvatska vojno-policijska akcija Oluja na Republiku Srpsku krajinu u kojoj je za samo nekoliko dana ubijeno ili nestalo 1700 Srba, hrvatskih žitelja, a 250.000 njih proterano sa svojih ognjišta. O tome pričaju proterani:

Juče sam na društvenim mrežama naišao na dve objave:                  

Ima ona narodna koja kaže – ako ti je žena rođena u znaku ribe, ti si som. Sada u eri rodne ravnopravnosti, važi i obrnuto – ako ti je muž rođen u znaku ribe, ti si som, odnosno somica, u skladu sa novim pravopisom. No, bez obzira na ove rodno-pravopisne finese, odgovor je zajednički I uvek isti – Lažu dušo!

I bi dugo najavljivani sastanak između pretstavnika vlasti i opozicije o izbornim islovima, uz prisustvo pretstavnika Evropske unije, kao posrednika, odnosno kofacilitatora, što bi mogla da bude i jedina novina u formatu ovih razgovora.    

Ne idemo na Olimpijadu – i dobro je što ne idemo, da se dalje ne brukamo. Italijani su nam u sred Beograda očitali lekciju. A govorim o ekipi koja u svom sastavu ima Micića – MVP igrača nedavno završene Evrolige, Teodosića, MVP igrača Evrokupa, NBA igrače Marjanovića i Bjelicu, dokazane internacionalce Kalinića i Milosavljevića, Petruševa, MVP ABA lige, pa Dobrića, Davidovca, Andušića, Avramovića – i stručni štab petorice, na čelu sa Igorom Kokoškovim, pa da počnem od njih. 

Pod tim naslovom, Politika u broju od 3.jula 2021. godine, izveštava o ovoj temi svih tema na našoj političkoj sceni – i, ko se toj vesti ne bi obradovao.  A u tekstu – ko shvati, razumeće, ja nisam.

Najpre se na prvoj strani, na centralnom mestu, sa prigodnom foto-ilustracijom, rekao bih punom optimizma, ispod gore citiranih naslova – malo je reći još većeg optimizma, jer samo što još nije sve i to na najbolji način gotovo, navodi:

Pages