Dragiša Čolić

Odmah da objasnim, ovde je reč ne o seoskom već o seljačkom načinu koji se u žargonu koristi u pežorativnom smislu i podjednako se odnosi kako na ljude koji žive na selu, tako i na ljude koji žive u gradu. Konkretno, reč je o Ivici Dačiću, političaru ovdašnjem.

Prethodna napomena: Ovaj tekst sam napisao još pre nekoliko dana, ali ga nisam objavio zbog opšteg narativa – studentski protesti su samo njihovi i niko u to, a naročito opozicija, ne sme da se meša. Ne sporim da su ovi studentski protesti nešto sasvim drugo i da su ti mladi ljudi već postigli nešto što za ovih 12 godina od kako je ove vlasti niko nije postigao i jedina mi je želja – zato ovo i pišem, da to što su oni započeli da i krajnji rezultat, a ne da se rasprši i propadne kao svi protesti do sada.

Novogodišnji stajling

Predsednika Vučića je očigledno pogodilo to što mladi neće da razgovaraju sa njim – Beži tamo matori, nisi  ti za to nadležan, idi i pravi ordenje, one zalihe iz vremena Tomislaa Nikolića su pokradene, pa je odlučio da se podmladi i osveži stajling. Obukao je belu rolku – do grla i preko grla! Predsedniće, jesi li to sam smislio, il' ti je neko pomagao?

Slučaj premijera Vučevića je ozbiljniji

Termin koji odavno lebdi u vazduhu – nemoj, nije zgodno, nisu svi isti ... je naglo eksplodirao, zahvaljujući jednom čoveku karakterističnog prezimena, inicijala S.U., da mu i ja ovde ne navodim puno ime i prezime, koji je na protestu u Novom Sadu, pokušao nekome da dokaže svoju odanost, uleteo kolima u masu i nameračio da prođe, po cenu gaženja onih koji protestuju. 

Ne znam šta vi mislite o Pink zvezdi Jovani Jeremić,  ja ne mislim ništa, a to je gore nego da nešto mislim.

Ne znam da li je Predsednik – Aca Srbin, ove godine slao – i kome, novogodišnju poruku, propustio sam, ali znam da je posle napornog dana – 1. Januara najviše voli da radi, sabajle otišao kod svoje drugarice Jovane i da su se tamo siti ispričali. 

Priznajem da sam naslov ovog teksta pozajmio Iz Hakslijevog Kontrapunkta života i njegovog poimanja života o nerazdvojnosti anđela i životinje, a asocirao me je na to kontrapunkt naše stvarnosti – na jednoj strani čovek koji ne pita za cenu kad, našim parama, treba da plati promociju odanosti jedne krajnje kontroverzne ličnosti svojoj vlasti, a na drugoj strani čovek koji je sve postigao u životu, a koji ne pita za cenu kad treba da podrži mladost ove zemlje u borbi protiv te vlasti.

Vladimir Đukanović, istaknuti funkcioner i poslanik Srpske napredne stranke (SNS), usput i advokat – „državni  pravobranitelj“ poklonika ove vlasti, je gostujući na njihovoj omiljenoj dečijoj televiziji (Hepi) lansirao tezu da je dete „vlasništvo države do svog punoletstva„ Ne branim – složio se Milomir Marić, glavni i odgovorni urednik ove televizije – u stilu seljaka koji kad ga ponude pićem kaže  „ne branim“, jer ako je ova meni omiljena država vlasnik a ja glodur ove televizije, onda sam i ja vlasništvo države.

Prevara

N.N. na mrežama javlja:  „Sutra (25.12.2024, prim. DC) će u Sava centru biti svečano (lažno) potpisivanje prijava za kredite. Članovi SNS iz BG dobili nalog da pošalju svoju decu i decu rođaka i prijatelja, starosti do 35 god. da glume mlade oduševljene i naprave miting zahvalnosti za AV. Sve njegove televizije i štampa će to preneti kao veliki istorijski događaj“, a VP javlja da će svaki od učesnika na sastanku dobiti po 2.000 dinara.

Dan koji čekamo, a koji se nije dogodio posle 5. oktobra 2000. godine i veličanstvene opštenarodne pobune koja je svrgnula sa vlasti režim Slobodana Miloševića. Ono što je tada narod ostvario, političari nisu održali zbog svoje surevnjivosti, pohlepe i izdaje. Niko ne može osporiti DOS-u – udružena opozicija Srbije, zasluge za organnizovanje tog narodnog bunta, ali u  danu posle sve su to prosuli. Bilo ih je 18 i svako je hteo da ugrabi svoj deo kolača, a to je u realnoj organizaciji države koja je iza toga morala da usledi ispalo neuspešno.

Za neupućene, najnormalnija  i najredovnija stranačka akcija je pisanje grafita i lepljenje plakata na javnim mestima – Đilas lopov! Ovaj autor nije advokat Dragana Đilasa, niti je član njegove Stranke Slobode i Pravde (SSP) i ne bavi se ovde tim aspektima, već onima koji se takvim pamfletima i na takav način služe kao „najnormalnijim i najredovnijim stranačkim aktivnostima“. A to nam upravo saopštava Luka Petrović, vođa ove akcije, gradski sekretar za investicije Beograda i visoki funkcioner Srpske Napredne Stranke (SNS).