Sanja Trninić

Alarm na telefonu prekinuo je Sonjin bezbrižan san. Nevoljno je otvorila oči i pogledala na sat. Možda je ipak pogrešio alarm. Ali, na žalost, zaista je bilo vreme za ustajanje. 
Kao i svako jutro i sad je prvo stavila džezvu da skuva kafu.A za to vreme se oblačila i šminkala.Već posle drugog, trećeg gutljaja kafe osećala se bolje. Još jednom je proverila torbu i videvši da je spakovala svu potrebnu dokumentaciju, opušteno je nastavila da ispija kafu. 

Lepo vreme i miris lipa mamili su osmehe mnogih ljudi, ali ne i Mari. Ona je, jednog lepog junskog dana, stupila u ugovoren brak. Nije to želela, ali nije smela da se suprotstavi roditeljima. 
Život na selu za dvoje mladih, koji su sami živeli, bio je veoma težak, ali Mara se nije plašila bilo kakvog rada. Majka ju je vaspitala da bude poslušna i naučila ju je da radi sve. Od kućnih poslova, kuvanja, pranja, peglanja, pa sve do gajenja stoke i radova na polju.Sve to njoj nije bilo ništa strano.