Tajna izlečenja i ostvarenih želja

Postoje izvesna mesta na kojima možemo osetiti mir, rasterećenje a zatim i nalet nekakve neobjašnjive energije koja može narasti u ushićenje i magiju. Takva mesta Estonci nazivaju mestima moći, mestima zasićenim posebnom vrstom energije i pozitivnim uticajima na zdravlje, svest i blagostanje. U Estonji ima mnogo takvih mesta gde su se, prema legendi, ostvarivale želje i lečile bolesti. Neka su i danas vrlo posećena.

Izvori vode oduvek su smatrani svetim mestima sa posebnim moćima za pročišćenje tela i duše, za lečenje i izlečenje. Običaji umivanja, kupanja, ispijanja vode sa izvora, ubacivanje novčića i nakita, ostali su i dalje popularni. Jedan od najpoznatijih izvora su Sinialikade. Ovdašnji stanovnici ga porede sa Plitvičkim jezerima, mada im je jedini zajednički imenitelj niska temperatura vode. Netaknuta priroda skriva tri mala jezera kristalno čiste vode, svetlucavo plave, sa peščanim dnom vidljivim do najsitnijih detalja. Veruje se da ova voda leči razne bolesti ali ima i čudnu moć komunikacije sa čovekom. Naime, voda ume da pokaže svoju ćud i počinje da „ključa“ i žubori ukoliko je u mislima pitate za neku određenu osobu. Hm! Ono što svakome može potvrditi njenu ćud jeste trenutak u kome se, kada je zahvatimo posudom, voda zamuti i požuti. Potrebno je vreme da se izbistri i tada se, po savetu tamošnjih stanovnika, može piti u terapijske svrhe.

Estonska ostrva kriju mnogo misterije i zanimljivih mesta „moći“.  

Osmusar je nenaseljeno ostrvo i, kako kažu izvori, skriva grobnicu boga Odina, vrhovnog boga nordijske mitologije ali i ogroman meteorski krater. Posle bure, iz njega se, sa dna mora, pojavljuje i izdiže kamenje crnog gnajsa koje emituje pozitivnu energiju, razlog za mnoge posetioce kojima ista nedostaje.

Krstova gora na ostrvu Hiuma nastala je posle iseljenja Švedjana 1781.g. kada im je dekretom Katarine II „omogućeno“ da se presele na teritoriju južne Ukrajine. Pred veliki događaj, švedski ostrvljani okupili su se na poslednje bogosluženje i poboli krstove označavajući teritoriju na kojoj su živeli skoro 500 godina. Veruje se da, skrštenih ruku na grudima, stajanje ispred ovih krstova donosi sreću.

Na ostrvu Hiuma nalazi se i kapela u kojoj se prekomorski putnici mole za povoljne vremenske prilike. Sagradili su je mornari koji su preživeli pomorsku katastrofu.

Ostrvo Sarema je pre skoro 4000 godina bilo poprište kiše meteora. Najveći je napravio udubljenje u prečniku od 110m. Danas je to jezero Ispunjeno kišnicom i omiljeno je mesto ljubitelja prirode. Kada su otpočeli radovi za preuređenje u turističku atrakciju, nađeni su ostaci zida kojim je jezero bilo opasano, kao i ljudske kosti, što ukazuje na tragove obreda žrtvovanja.

Na ostrvu se nalazi i raskršće pet puteva na kome su se nekada dešavali magijski rituali.

Naspram samog ostrva, na estonskoj obali, nalazi se žrtveni kamen Virtsu. Po tvrđenju meštana, podseća na oko majke Zemlje i nekada mu se prinosila žrtva za lečenje teških bolesti. Bolesnikova odeća ostavljala se na kamenu i verovalo se da će bolest nestati.

A koliko je obred žrtvovanja bio često zastupljen, govori i podatak o Mačkinom bunaru u talinskom  Starom gradu. Postojalo je verovanje da se žrtvovanjem mačaka smiruje bes vodenog čudovišta sa dna bunara.

Na jednom groblju nadomak estonsko-ruske granice, nalaze se drevni kameni krstovi iz 16.veka kojima se takođe pripisuje magijska moć. Meštani kažu da ako bi neko pokušao da ukrade krst i odnese ga, krst bi se sam vraćao  na svoje mesto.

Iako su drevna verovanja i obredi vremenom ustupili mesto modernoj medicini i naučnom pristupu, zauvek će ostati deo kulturne prošlosti ljudskog društva, konkretno, deo estonske kulturne baštine. Modernog  Estonca nećete videti u ritualnoj odeći, sa „živahnim“ zavežljajem na ramenu ili buketima osušenog bilja, kako ponizno kleči pred nekim izvorom ili kamenom i mrmlja molitvene mantre. Estonac današnjice odlazi u park ili šumu, za koje smatra da su izvor života i energije, i sa drvećem ostvaruje neverbalnu komunikaciju. Drvetu prilazi sa poštovanjem, prethodno smirenog pulsa i ujednačenog disanja, pomno posmatra svaki list i kapi rose, a onda pažljivo uklanja obuću i višak prtljaga, zažmuri, šakom ostvaruje fizički kontak sa korom odabranog stabla i uspostavlja svojevrsnu interakciju i razmenu informacija na kojima bi mu svaki običan čovek mogao pozavideti.

Autpr Olgica Marinković